Penjanje kao zabavna rekreacija

specifičnoj disciplini. Osim stene, otvorena je i sala u kojoj je predviđeno vežbanje „boldering” discipline, koja je, iako naoko deluje laka, izuzetno zahtevna i uključuje sve mišićne grupe jer se vežbač sopstvenom snagom drži na ručkama uz niske stene. U klubu je i sprat s rekvizitima za jačanje izdržljivosti budućih penjača.

– Bila nam je velika želja da približimo taj sport Novosađanima te smo godinu dana radili na ovom prostoru, koji se sastoji iz dva sprata, a najzaslužniji za to je predsednik kluba Nenad Matić – kaže jedan od pet trenera „Adrenalin kluba” Aleksandar Šajatović, koji se tom disciplinom bavi punih šesnaest godina.

Po njegovim rečima, za taj sport je pre svega potrebna izdržljivost, a zanimljivo je da se žene pokažu bolje pri prvom penjanju nego muškarci.

Najmlađi uzrast za sportsko penjanje je četiri godine jer deca brže gube koncentraciju i vrlo brzo se sala pretvori u igraonicu. Oni stariji kažu da taj sport uključuje sve mišiće, ali i logiku, jer se pri penjanju postavljaju zadaci i različite putanje za penjanje. Težina stene zavisi i od oblika ručki koje se na njoj nalaze, i, ako je visoka, osigurači su postavljeni celom dužinom.

– Oprema za vežbanje se sastoji iz pojasa, užeta i kompleta osigurača. Dok se vežbač penje, trener je opasan osiguračem, u rukama drži uže pomoću kojeg se vežbač penje i ne dozvoljava mu da padne. Osoba koja stoji na zemlji ima oko sebe opasač – koji je glavni osigurač. Za trening je potrebno dvoje ljudi – kaže Šajatović, i dodaje da, iako sportsko penjanje važi za ekstremni sport, u njihovom klubu, koji postoji 18 godina, nije bilo ozbiljnih povreda, niti je iko pao tokom vežbe.

Profesionalni sportisti organizuju i terensko penjanje na otvorenom, kada vreme to dozvoli. O tome koliko je taj sport zdrav za ceo organizam govori činjenica da je u nekim evropskim državama uveliko uvršćen u školski program. Treninzi traju sat i po jer koliko vremena se vežbač penje na stenu, toliko je potrebno i da se odmori.

– Na takmičenjima u sportskom penjanju postoje tri discipline - težinsko, brzinsko penjanje i boldering disciplina, koja je možda najzahtevnija. Penjači su tokom takmičenja u izolacionom prostoru da ne bi videli kako su prethodni takmičari rešili problem – kaže Šajatović. – Što su ručke na steni lakše za zahvat, to je stena lakša, a pravo zadovoljstvo predstavlja njeno osvajanje i spuštanje na zemlju, nakon čega se penjači odmaraju i spremaju za novo penjanje. Brzina penjanja zavisi od toga koliko je vežbač spreman, ali i izdržljiv.

Na drugom spratu prostora za penjače je i „pekvord” – sprava za surovo jačanje snage, kojom se penjač na jednoj ruci, pomoću rekvizita, penje uz zid, kao i „hvatovi” – vežbe za jačanje prstiju.

– Imamo intenzivne kurseve od dva sata dnevno koji traju 20 dana, ali svi mogu doći da se oprobaju jer imamo i dnevne, rekreativne i mesečne kurseve – kaže Šajatović, i dodaje da svi koji dođu prvi put dožive stenu kao nešto veoma zanimljivo.

M. Stakić