Veštak: S aspekta hirurgije nije bilo propusta

u slučaju petoro lekara beogradskog Kliničkog centra, osumnjičenih za neadekvatno lečenje Ljiljane Arambašić (18) u februaru 2002. godine, preminule, kako je utvređeno, od posledica upale slepog creva.

Po činjenicama iz postupka, devojka se 15. februara 2002. godine javila u beogradski Urgentni centar zbog jakih bolova u stomaku, a dežurni hirurg je procenio da su njene zdravstvene tegobe ginekološke prirode pa je primljena na Ginekološko-akušersku kliniku (GAK). Iz GAK-a su Ljiljanu, pošto je gotovo neprestano vrištala, uputili u Institut za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“, gde su lekari odmah zaključili da nije pacijent za njih i uputili je ponovo u Urgentni centar. Zbog visoke temperature, devojka, međutim, nije hospitalizovana u Urgentnom centru, već je upućena u Institut za infektivne i tropske bolesti, gde je 21. februara 2002. primljena u komi i iste noći je preminula.

Veštaci su juče naveli da bolest upale „crvuljka“ ili, narodski rečeno, slepog creva, u uznapredovaloj fazi kad se desi razlivanje gnojnog sadržaja po trbuhu, dovodi do upale trbušne maramice, a prepoznaje se kao zatezanje mišića prednjeg trbušnog zida u celosti, dok je u početnom stadijumu proces lokalizovan u neposrednoj blizini crvuljka i prepoznaje se kao zatezanje mišića trbušnog zida u toj regiji.

– U konkretnom slučaju, s obzirom na to da je došlo do pucanja slepog creva, postojalo je i lokalno i difuzno zatezanje mišića trbušnog zida – naveo je član komisije veštaka koja je obavila sudskomedicinsko veštačenje profesor dr Radovan Cvijanović. – Osoba kojoj pukne crvuljak – slepo crevo, može da vrišti od bolova, zapomaže, savija noge u kolenima privučenim ka trbuhu, preznojava se, bleda je. Nesumnjivo je da umiranje od te bolesti traje nekoliko dana i da je pacijent u stanju frustracije. Ako slepo crevo pukne, a ne leči se, stanje frustracije, tok bolesti može da  ide ka završnoj fazi različitom brzinom, u zavisnosti od eventualno druge bolesti. 

Advokat Vladimir Petrović, jedan od branilaca u procesu, ukazao je na to da je pacijentkinja po javljanju u beogradski Klinički centar prvo primljena na ginekologiju, a potom na neuropsihijatiju pa je pitao veštaka da li simptomatologija upale slepog creva, po pravilima struke, treba da bude poznata i lekarima tih disciplina.

– Treba – rekao je dr Cvijanović. 

Profesor je potvrdno odgovorio i na pitanje advokata da li osoba kojoj pukne slepo crevo reaguje na način kao što je to bilo u slučaju pokojne devojke.

– Da. Klinička slika ide kako sam opisao – kazao je dr Cvijanović, i dodao da prvi pregled pacijenta ne mora da ukazuje na postojanje tog oboljenja, ali da razvoj bolesti i praćenje kliničke slike može uputiti na takvu sumnju.

Po rečima veštaka, u postupanju okrivljenog dr Aleksandra Radovića, „s aspekta hirurgije nije bilo propusta“. Na pitanje o dejstvu antibiotika koje je devojka dobijala tokom lečenja na ginekologiji, dr Cvijanović je naveo da antibiotiska terapija kod upale slepog creva ne može zaustaviti napredovanje bolesti.

– Nemenjanje kliničke slike i pored datih atibiotika znak je da nema dejstva i potrebno je dalje konsultovanje, preduzeti nove mere, nešto drugo – istakao je profesor Cvijanović.

Profesor dr Dimitrije Segedi, koji je takođe juče svedočio, rekao je da se „u slučaju zapljenskih oboljenja u maloj karlici propisuje terapija na 48 sati, a ako nema efekta ili se stanje pacijenta pogoršava, terapija treba da se dopunjuje ili menja“.

J.  J.