Vojislav Šešelj je sada slobodan čovek

Antoneti je, nakon što je izrekao prvostepenu presudu, saopštio da je Šešelj od tog trenutka slobodan čovek. Presuda je izrečena u Šešeljevom odsustvu: on je presudu sačekao u Beogradu i nakon nje se obratio medijima. Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno otišao u Hag, do novembra 2014, kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.

Šešelj  izjavio da je presuda Haškog tribunala s pravnog aspekta jedina moguća i da su dvojica sudija pokazala profesionalizam, čast i obraz i odolela političkim pritiscima.

– Pojavila su se dvojica sudija u Haškom tribunalu, Mandaje Nijang iz Senegala i Klod Antoneti iz Francuske, koji su časni i doneli su jedinu moguću presudu – rekao je posle oslobađajuće presude Šešelj.

Tužilaštvo je predsednika SRS-a teretilo da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine, ali je sud zaključio da za takve tvrdnje nije bilo dokaza. Oslobađajuća presuda doneta je većinom glasova članova veća, uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, koja je smatrala da je Šešelj kriv po osam tačaka optužnice.

Predsednik pretresnog veća sudija Antoneti rekao je da veće smatra da su optužnica i dokazni predlozi Tužilaštva puni nejasnoća i nedoslednosti, koje su zakomplikovale rad i Tužilaštva i odbrane i sudskog veća. On je pročitao sažetak presude, i istakao da je tokom suđenja, koje je počelo 7. novembra 2007. godine, prikupljeno 1.400 dokaznih predmeta, saslušano je 99 svedoka, a da presuda ima više od 100 strana.

Proces Vojislavu Šešelju trajao je 175 efektivnih sudskih dana. Tužilaštvo je izvelo 89 svedoka, sudsko veće je pozvalo deset, dok je Šešelj odbio da pozove svoje svedoke.

Većina članova sudskog veća smatrala je da tužilac nije dokazao postojanje udruženog zločinačkog poduhvata. Slanje dobrovoljaca SRS-a nije bilo činjenje zločina već podrška ratnim naporima, ali to u pojedinačnim slučajevima ne amnestira počinioce zločina. Zatim se ističe da u Hrtkovcima nije bilo rasprostranjenog i masovnog napada na civile, a Šešeljeva odgovornost nije direktna. Sud je našao da su Šešeljevi dobrovoljci bili „moralno potčinjeni” lideru SRS-a, ali ne i pod njegovom vojnom komandom kada su učestvovali u borbenim dejstvima.

– Motivi u Hrtkovcima bili su pre svega lične prirode i potreba da se obezbedi smeštaj Srbima koji su ostali bez krova nad glavom. Iz Šešeljevih govora ne može da se zaključi da je učestvovao direktno u razmeni kuća – a što je prikazano kao glavno sredstvo za proterivanje Hrvata – naveo je sudija.

Većina članova veća ocenjuje da tužilac nije predočio dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da je Šešelj kriv za ubistvo u Crnoj Reci, okrutno postupanje na „Ovčari”, u skladištu „Velepromet”, mučenje u kasarni u Vogošći, u opštini Nevesinje, ubistvo civila oko Sarajeva, pljačke imanja kod Vukovara…

– Nema dovoljno dokaza da se zaključi da je Šešelj bio povezan da Arkanom, jedinicom „Karađorđe”. Nema dokaza o vezi Šešelja i grupe iz Loznice i jedinice Srpske garde – primetio je sudija Antoneti.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da je uveren u to da porodice žrtava i mnogo ljudi neće biti zadovoljni tim ishodom te da Tužilaštvo u velikoj meri deli njihovu frustraciju. On kaže da će nakon pažljive analize obrazloženja sudskog veća za nekoliko dana odlučiti o tome hoće li se Tužilaštvo žaliti na presudu.

Tužilaštvo je u završnoj reči predložilo sudu da Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.

Šešelj je na konferenciji za novinare rekao da je od početka znao da mu nijedan zločin ne mogu dokazati. Izrazio je žaljenje što njegovi, kako je naveo, bliski prijatelji Milan Martić, general Zdravko Tolimir, Radovan Karayić i mnogi drugi nisu imali u sudskom veću časne i poštene sudije, navodeći da bi i oni u tom slučaju bili oslobođeni. Lider radikala smatra da bi u slučaju da je njegov proces vodio isti sudija koji je bio zadužen za Radovana Krayića,  izrečena presuda bila 70 ili 80 godina.

– Moj stav prema Haškom tribunalu kao antisrpskom sudu i instrumentu novog svetskog poretka nije se ni za dlaku promenio – rekao je Šešelj.

Kako je naveo, deo novca od dobijene odštete zbog godina provedenih u pritvoru, izdvojio bi za Srpsku radikalnu stranku, a deo u humanitarne svrhe.

Komentarišući moguće reakcije na izricanje oslobađajuće presude u regionu, Šešelj je naveo da očekuje da ga hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitanović pozove u zvaničnu posetu.

– Imam neka obećanja da ispunim – poručio je Šešelj, nazivajući prvu damu Hrvatske “Kolindicom”.

Predstavnik Srbije koji je  u Hagu pratio izricanje presude Saša Obradović izjavio je da je oslobađajuća presuda lideru SRS-a prvostepena i da nema sumnje da će Tužilaštvo tribunala uložiti žalbu.

S. Stanković

V. Đuričić

Nikolić: Ravnodušan sam

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić tvrdi da je ravnodušan prema oslobađajućoj presudi izrečenoj Vojislavu Šešelju, navodeći i da nema „nikakva osećanja prema njemu”.

– Nisam razmišljao o tome šta bi se moglo desiti, ali mera za Srbina je da li ga je Haški sud oslobodio ili osudio – rekao je Nikolić novinarima u Beogradu.

Vučić danas o Karayiću i Šešelju

Premijer Srbije Aleksandar Vučić obratiće se u petak u podne javnosti povodom presuda Radovanu Karayiću i Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom.

Kako je najavljeno iz Vlade Srbije, premijer će govorito o situaciji u regionu i o budućnosti Srbije.

Pre toga, na tu temu zasedaće i Republička vlada.

JUKOM: Ipak nije politički sud

Predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Milan Antonijević izjavio je da je oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju neočekivana, ali da je pokazala da Haški tribunal ipak nije politički sud.

Dodao je da se očekuju žalbe na presudu, potom i drugostepena presuda, kao i da treba tražiti jasno određenje o tome zašto je postupak toliko dugo trajao i čija je to odgovornost.

CeSID: Profit za SRS

– Oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju u Hagu neće napraviti disbalans na političkoj sceni Srbije, ali će svakako pogodovati Srpskoj radikalnoj stranci i ona će svoj uspeh materijalizovati na predstojećim izborima – ocenio je izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar za Tanjug. – Možda bi došlo do određenih problema da je Šešelj morao da se izruči u Hag, ali budući da se to nije desilo, sve ostale stranke će taj slučaj vrlo brzo zaboraviti, osim SRS-a, koji će intenzivno da ga ‘komunicira’ sa svojim biračima.

Kandić: Teško održiva presuda

Osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da je oslobađajuća presuda Šešelju pred Haškim tribunalom iznenađujuća i da se teško može održati u žalbenom postupku.

– Obrazloženje te sudske odluke zadire u neke druge presude i protivreči nekim sudski utvrđenim činjenicama... – rekla je Nataša Kandić. – Presuda se teško može održati jer je izrečeno toliko novih zaključaka koji su suprotstavljeni mnogim zaključcima o zločinima i u BiH i u Hrvatskoj.

Popov: Nova varničenja

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov izjavio je da prvostepena oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju dolazi u trenutku već loših odnosa Beograda i Zagreba i da može dovesti do novih varničenja.

Popov je Tanjugu rekao da je Šešelj po izlasku iz pritvora „najavio” da će „raditi” na pogoršavanju odnosa između Beograda i Zagreba. Takođe je naveo da se „verovatno može očekivati nepovoljna reakcija”.

Stranke: Šok i devedesete

Liga socijaldemokrata Vojvodine saopštila je da je šokirana presudom Vojislavu Šešelju. „Svi proterani i unesrećeni devedesetih zaslužuju pravdu”, istaknuto je u saopštenju LSV-a koje je potpisao predsednik Nenad Čanak.

Srpski pokret „Dveri” i Demokratska stanka Srbije ocenili su da oslobađajuća presuda „ne sme zamagliti činjenicu da Hag jeste politički i antisrpski sud”. 

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da oslobađajuća presuda Haškog tribunala predsedniku Srpske radikalne stranke nije razlog za zaboravljanje politike zločina iz devedesetih godina prošlog veka.

Pokret za preokret ističe da je, bez obzira na haški proces, za sve pristojne i misleće ljude u Srbiji neupitna moralna odgovornost i krivica Vojislava Šešelja za stvaranje atmosfere isključivosti, primitivizma, siromašenje i urušavanje moralnih vrednosti devedesetih godina.