Za penzije manje pare iz državne kase

nezadovoljni i smatraju da su se uštede najviše “prelomile” preko njihovih leđa, ovih dana stiže još jedan dokaz da je ta mera ne samo obezedila redovnu isplatu penzija, već i dovela do toga da posle mnogo godina Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje iz republičkog buyeta potražuje samo novac za redovnu isplatu penzija i to za čak 15 procenata manje nego do sada.

Naime, učešće države u isplati penzija, po računici Fonda PIO, sa sadašnjih 37 odsto, što je oko 600 milijardi dinara, može da se smanji na 22 procenta, jer je upravo toliko novca potrebno da se servisira radovna isplata prinadležnosti 1,7 miliona penzionera u Srbiji. Smanjenje učešća države na 22 procenta znatno će olakšati i poziciju Srbije pred naredne pregovore sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, koji stalno ističe da su penzije najveći balast i da se on što pre mora smanjiti.  Doduše, tih 22 procenta državnog učešća u isplati penzija i dalje je znatno više od zahteva MMF-a, koji smatra da je dozvoljeno samo 11,5 procenata, ali je za 15 procenata manje nego što je sada.



Čelnica Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije Dragana Kalinović objašnjava da je do pada učešća države u finansiranju penzija došlo, između ostalog, i zbog većeg broja prijavljenih radnika, čak oko 40.000, koji redovno uplaćuju doprinose za PIO.

-  Povećao se broj prijavljenih radnika za čak oko 40.000 i oni redovno uplaćuju doprinose za PIO – kaže Dragana Kalinović. - Bilo da su to zaposleni koji su iz sive zone prevedeni u legalne tokove, ili su to novootvorena radna mesta, činjenica je da je to značajno popravilo priliv para u kasu Fonda PIO. Svako takvo povećanje automatski smanjuje učešće države u isplati penzija.



Koliko je odluka Upravnog odbora Fonda PIO da se iz republičkog buyeta u penzijsku kasu sliva samo novac neophodan za redovnu isplatu penzija, što je 22 procenta sadašnjih godinjših primanja penzionera, najviše ilustruje podatak da je pre samo tri godine – 2012. za isplatu penzija bilo potrebno iz republičke kase obezbediti čak 50 odsto novca za  sve isplate penzionera. Već prošle godine za redovno servisiranje penzionera trebalo je manje - 37 odsto, a ukoliko se prihvati zahtev Upravnog odbora Fonda PIO, sada će trebati 22 odsto.



Dakako, ovakav zahtev Upravnog odobra Fonda PIO pretpostavlja sadašnje penzije, odnosno njihovu visinu, kao i dalji priliv novoprijavljenih radnika, koji redovno uplaćuju penzijske doprinose. To bi moglo značiti da će penzije tokom ove odine, pa i u naredne dve, ostatiti na sadašnjem nivou, odnosno biti zamrznute. Eventualne korekcije od procent -dva, kao što je to bilo i na početku ove godine, ne bi znatno poremetile procenat potreban iz državne kase za njihovu redovnu isplatu. Takva računica je u skladu i za Fiskalnom strategijom za ovu i narednu godinu, ali i sa zahtevom Fiskalnog saveta Srbije da se penzije u naredne dve godine ne povećavaju.



LJ. Malešević

Jednom fondu manje, drugom više



Ukoliko bude prihvaćen predlog Upravnog odbora Fonda PIO ubuduće bi se usluge zdravstvene zaštite penzionera, tuđa nega i pomoć prebacili na račun Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu. S jedne strane tačno je da bi iz republičke kase trebalo znatno manje novca za redovnu isplatu penzija, ali s druge i novac za Republički fond za zdravstvenu zaštitu obezbeđuje se iz republičkog buyeta. To praktično znači da bi smanjenje uplata za jedan fond povećao uplatu za drugi, pa je veliko pitanje kolika je onda stvarna ušteda za državni budžet.