Ishabane mantre o političkom ateizmu

 kojima ili nedostaje znanja i o novinarstvu i o političkom sistemu ili nedobronamerni politikanti. Znate, neki doživljavaju novinarstvo kao profesiju svojevrsnog političkog ateizma i nameću, preko ishabane mantre o ‘nezavisnom novinarstvu’, mišljenje da je novinarstvo nespojivo sa političkim angažovanjem ili opredeljenjem, iako Zakon o informisanju i medijima novinarima upravo daje ta prava, negirajući postulat ‘političkog ateizma – rekla je u intervjuu „Dnevniku” urednica političke emisije „Šta radite, bre” Nataša Mihailović. Po njenim rečima, suština je u profesionalnosti, da li se posao radi odgovorno, u skladu sa zakonom i etikom ili ne, dodajući da joj iskustvo govori da su „skrivanje iza mantre o ‘nezavisnom novinarstvu’, najskloniji su oni koji su sve samo ne apolitični i sve samo ne nezavisni u svom novinarskom radu”.

Šta je Vas opredelilo da se nađete na listi SNS?



– Pre svega predlog i ponuda lidera SDPS Rasima Ljajića da se kao nestranačka ličnost kandidujem za narodnog poslanika, te sam se tako našla kao kandidat na listi broj 1. Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje. To je formalni aspekt. Suštinski aspekt pri opredeljivanju, odnosi se na vrednosnu i stratešku političku orjentaciju Srbije koju želim da podržim svim svojim kapacitetima. Očekujem, da će novi saziv parlamenta i nova Vlada, biti ona garnitura koja će izvršiti ključan iskorak i izvesti Srbiju iz decenijskog i vrlo tegobnog tranzicionog perioda, transorfmišući zemlju u progresivno društvo, uređeno po najboljim evropskim principima uz znatno bolji standard građana Srbije.

Znate, u mom okruženju, profesionalnom i privatnom, neki su mi zamerili što sam kandidat na listi Aleksandra Vučića jer navodno on nema demokratske kapacitete. A onda sam im postavila dva novinarska pitanja. Prvo, šta bi se desilo sa društvom da on nije rizikovao i upustio se u osnivanje SNS, šta bi se desilo sa Srbijom? Drugo, ako on nema demokratske kapacitete, navedite mi primer u Evropi da neko ko ima sam apsolutnu većinu u parlamentu, ponudi vanredne izbore opoziciji, da proveri svoj demokratski legitimitet, iako ima legalitet?Dakle, lista na kojoj sam ima veliki demokratski kapacitet, snagu neophodnu za ključni iskorak, u misiji uspostavljanja nove prakse u parlamentu i u političkom životu Srbije.



Da li je u ovom momentu u Srbiji lagodnije biti poslanik nego novinar?



– Lagodnije je biti novinar nego narodni poslanik ili politički funkcioner. Od novinara građani nemaju velika očekivanja, očekuju samo da ih kvalitetno i profesionalno informišete. Od predstavnika vlasti, bilo zakonodavne bilo izvršne, lokalne ili državne, građani imaju velika očekivanja. Građani očekuju progres našeg društva i  lični napredak a vremena su komplikovana, bojim se da će biti još kompleksnija, ne u Srbiji, mislim na celu Evropu. Građani više neće Šojiće na političkoj sceni koji uzgred umišljaju da su gospodari, da ne kažem vlasnici naroda. Građani žele da vide ozbiljne ljude koji će biti u službi ostvarenja njihovog interesa. Neće mangupe i neznalice koji ih pritom još i bahato ponižavaju i vređaju inteligenciju.



Neretko, a pre svega opozicija, poteže pitanje cenzure, slobode medija... Šta kažete vi, kao novinar na to?



– Dugo sam u novinarstvu. Prošla sam put od početnika do autora i urednika emisije ‘Šta radite, bre? „ koja je godinama među 10 najgledanijih emisija u svim žanrovima koje se emituju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Bila sam novinar, reporter, voditelj, urednik, skupštinski izveštač, izveštač iz Haga. Za to vreme izmenjale su se vlasti, odnosi u društvu, centri moći i formalni i neformalni. Sagledavajući raznorazne pritiske na medije, cenzuru i autocenzuru, rekla bih da je pritisaka na novinare i medije kod nas bilo unazad 150 godina, ali da novinari nikad nisu bili kao danas, čini mi se, toliko kmezavi, tako izgubljeni, povodljivi.

Otuda se često pritisci, kao sastavni deo novinarskog poziva, koriste  u dnevno političke svrhe. Da pojasnim stav. Znate, kao što je sastavni deo poziva hirurga da se nosi sa visokostresnim operacijama, tako je sastavni deo novinarskog poziva da se nosi sa pritiscima. Kad bi sva negodovanja, telefonske pozive, manje ili veće pretnje u svojoj karijeri tretirala kao pritisak i cenzuru, bila bih neozbiljan novinar. Po toj logici, u istoriji Srbije onda nije ni postojalo slobodno informisanje, a to ipak nije tačno. Šta je tačno? Tačno je da nikada nije bilo lako baviti se novinarstvom u našoj zemlji. Tačno je da se pitanje slobode medija vrlo često zloupotrebljava u političkoj borbi. Tačno je da je bilo i ekstremnih slučajeva pritisaka, ugrožavanja novinara i medijskih sloboda kada je neophodno da reaguju i institucije i društvo i esnaf. Kao narodni poslanik, svim novinarima i medijima biću podrška i ukoliko se bilo ko od njih nađe pod ekstremnim, nezakonitim pritiscima, bez obzira na to da li je reč o vlasti, opoziciji, marketinškim agencijama, neformalnim centrima strane ili domaće moći, biću im saveznik u odbrani prava na medijske slobode.



Vraćate li se posle mandata novinarstvu ili imate druge planove?



– Prerano je za tu vrstu promišljanja i odluka. Tek treba da odem iz novinarstva u Narodnu skupštinu. A kad budem iz nje odlazila, uverena sam da će novinarstvo i medijske slobode biti na boljoj razini nego što je to danas slučaj.



Kao novinar ste parlamentarni život videli „iznutra“, a pošto ga čine poslanici, šta mislite o sadašnjem trenutku srpskog parlamentarizma i predstavnicima naroda u Skupštini Srbije?



– Parlament mora da bude bolji. Svaki naredni saziv mora da bude kompetentniji, ozbiljniji, posvećeniji, predaniji, kulturniji, progresivniji, u suprotnom propadamo. To, naravno, ne smemo dozvoliti, zarad onih generacija koje dolaze za nama.

Pošto je izvesno da ćete biti u poslaničkoj klupi, koja oblast će biti dominantna u Vašem parlamentarnom radu?



-Ovog trenutka  fokusirana sam na što bolji izborni uspeh liste na kojoj se nalazim. Kad se izbori okončaju i konstituiše parlament, formiraće se i radna tela narodne skupštine shodno potrebama i kompetencijama narodnih poslanika. Bez obzira na to da li ću biti u prilici da delujem kroz odbore za evrointegracije ili informisanje, bila član parlamentarne delegacije u Skupštini Saveta Evrope ili skupštini OEBS-a ili ne bila, izvesno je već sada da ću kao narodni poslanik, pokrenuti inovativan pristup u odnosima sa građanima i privredom. Pored donošenja novih zakona fokusiraću se i na kontrolnu funkciju narodnog poslanika u sprovođenju zakonitosti u radu državne uprave i javnog sektora s obzirom na to da je rasprostranjena pojava da građani i privreda nailaze na raznovrsne poteškoće i nemogućnosti da koriste svoja zakonska prava u punom kapacitetu. 



Vladimir Đuričić