Biljnim kremama do hleba

prirodnih sirovina, nastale u preduzetničkoj radionici Ane Bokan. Ona već četiri godine u preduzetničkim vodama pokušava da obezbedi egzistenciju za sebe i porodicu i da od male radionice gde privređuje razvije posao koji bi mogle da rade još dve-tri osobe. Za sada joj, kaže, vlastiti biznis pokriva troškove, zaradi da za sebe plati doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje, kiriju za radionicu u kojoj pravi kreme, nabavi sirovine i ambalažu i na posletku obezbedi i sebi kakvu-takvu platicu.

Ana se na preduzetništvo odlučila posle decenije rada u jednoj privatnoj kompaniji gde nije bila baš najzadovoljnija.

– Počela sam prvo da proizvodim sapune jer je to najjednostavnije, i vremenom širila asortiman na meleme za bebe, pa potom i za odrasle, onda sam krenula da pravim pudere i na kraju kreme za negu lica i tela – kaže ona.

Drago joj je što je u tome uspela jer se krug mušterija širi. Ljudi se sve više okreću prirodnoj nezi tela, kao što podržavaju i zdravu ishranu.

Proizvodnja kozmetike Ani je donekle i struka jer je po profesiji tehnolog farmaceutskog smera. Međutim, to joj nije mnogo pomoglo na putu ka vlastitom  biznisu. Morala je dosta da čita i po sajtovima se informiše o tome kako da dostigne kvalitet u proizvodnji. Pomogla joj je  i literatura ruskih i kineskih autora. 

– U školi smo učili kako preprate da pravimo od veštačkih sirovina, a ja sma se odlučila za proizvodnju krema na bazi bilja. Koristim isključivo prirodne sirovine, biljna ulja, hidralate, etarska ulja, prirodne mineralne prahove... To su proizvodi nastali biosintezom, bez životinjskog porekla, a jedino koristim kozje mleko kao sastojak u nekim kremama.

Sirovine uglavnom kupuje u Srbiji, premda neke sastojke, kao što su konzervansi, nabavlja u inostranstvu jer ih ovde nema širok spektar.

– Uglavnom kada želim da započnem proizvodnju novog preparata, kupujem sirovine u inostranstvu i testiram ih, da bih videla kako se komponente ponašaju, mirišu, deluju na ruke, lice, pete... – objašnjava Ana.

Proizvodnja prirodne kozmetike odvija se u radionici koju je Ana iznajmila. Nema posebne sudove, već koristi lonce i šerpe od inoksa, mikser, blender i nešto malo laboratorijskog posuđa. Sve radi ručno i u malim količinama, a asortiman dopunjuje nedeljno.

– Nije mi bilo potrebno mnogo novca za početak. Bukvalno sam krenula s 50 evra i vremenom ulagala – dodaje ona. 

Ana Bokan do sada nije koristila podsticajna sredstva koje daje država pri pokretanju sopstvenog biznisa, ali bi rado konkurisala ukoliko se ukaže prilika za bespovratnu novčanu pomoć.

– Ja sam proizvođač, ali ne znam da reklamiram, prodam, da napravim planer, flajere... Zatim, nijedan proizvođač neće da pravi 500 kutijica za kreme već svi prve velike serije od 10.000  i 15.000 komada. Sirovine kupujem po kilogram, a bilo bi bolje kada bih kupovala veće količine, jeftinije bih prošla, pa bi u tom delu država mogla pomoći malim preduzetnicima – kaže Ana.

Z. Delić