U Srbiji filantropija u porastu

najznačajnije nalaze godišnjeg izveštaja "Davanje za opšte dobro u Srbiji". Kako se čulo, 2014. godina, vreme poplava i ugroženih, obeležena je opštim porastom donatorstva, koje se vratilo rešavanju klasičnih problema u 2015. godini, i to bez pada interesovanja građana da pomognu.



Podaci govore da su lane najaktivniji darodavci, prema broju zabeleženih akcija, građani učesnici u masovnim kampanjama, potom poslovni sektor, a onda pojedinci, dok su prema visini iznosa darovane sume, prve kompanije.Prošle godine u dobrotvorne svrhe dato je više od 22 miliona evra. Zabeležen je pozitivan trend u odnosu na prethodne godine, suma donacija porasla je za 20 posto kao i akcije prikupljanja, čime se poveća prosečna donacija – sa 2,59 evra 2014. na 3,14 evra 2015. godina.



- Pozitivan trend vidi se i u širenju partnerstva između korporativnog i civilnog sektora kao i podatak da su kompanije sve više usmerene ka strateškom i dugoročnom davanju. Partnerstva doprinose uvećanju donacija i dovode do kreiranja programa donacija koje pomažu građanima da rešavaju probleme u svojim lokalnim zajednicama, rekla je izvršna direktorka Trag fondacije Biljana Dakić Đorđević. Dodala je da su donirane ključne oblasti i dalje zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanja, a da je pokazana velika solidarnost sa izbeglicama.



Prema rečima predstavnika pomenutih fondacija i USAID filantropija je u Srbiji u uzletu, veća u odnosu na zemlje u regionu, ali ostaje još mnogo toga za unapređenje, pre svega zakonodavni okvir, jer je naša drža jedina u regionu koja nema poreske olakšice za pojedince i kompanije koji daruju.

- Kroz naš rad od 2007. godine i podršku oko 75 organizacija, u 40 malih lokalnih zajednica u Srbiji je prikupljeno skoro 400.000 dolara. To govori da postoji zainteresovanost kompanija i pojedinaca da pomažu dugoročno, rekla je Dakić Đorđević, ističući da je od velikog značaja podrška medija. Međutim, često u se njima humanitarne akcije nalaze u negativnom kontesktu.



Menayer za komunikaciju Fondacije Katalist Đorđe Kolaković rekao je da su uporišne tačke istraživanja filantropije od 2013. količina darovanog novca i povećanje broja akcija. Pretpostavka je da je data količina novca 2015. mnogo veća od prikazane, a najaktivnija grupa darodavaca su građani kroz masovna davanja.



Ovom prilikom čuo se i podatak da smo po izdvajanju u humanitarne svrhe na sredini u regionu i da je ispred nas Crna Gora, sa skoro šest donatorskih evra. Kada je reč o najmasovnijem odzivu građana na apel za pomoć, ukazano je da još uvek nema saradnje sa mobilnim operaterima, koji bi u cilju jačanja transperentnosti u ovoj sferi trebalo da pružaju podatake o broju SMS poruka. Izostaje i saradnja sa bankama, koje netransparentnost humanitarnih žiro računa pravadaju zaštitom privatnost onih koji su ih otvorili. Ohrabrujuće je da iako nema podataka koliko mladi izdvajaju, a najčešće su oni izdržavane osobe, nesebično u volonterskim akcijama daruju ono što imaju: svoje znanje, umeće i fizički angažman.



V. Đuričić

 

Dobar primer zrenjaniskog „Gomeksa“

Domaći darodavci kompanije i pojedinci nisu spremni da pomognu na lokalnom nivou ono što je prepoznato na nacionalnom. Za razliku od razvijenih zemalja retko je ko spreman da direktno novcem podrži ugrožene grupe. To čine pre svega međunarodne organizacije, ali ima i izuzetaka. Dobar primer je zrenjaninski „Gomeks“ koji je podržavajući borbu protiv nasilja nad ženama, podržao SOS telefone.