Inspektori će loviti šverc po stanovima, garažama...
Mada je Zakon o inspekcijom nadzoru donet aprila prošle godine, njegova potpuna primena počeće narednog meseca. U inspekcijskom nadzoru biće uspostavljen sistem procene rizika, koji bi trebalo
da eliminiše ili bitno umanji neujednačenost rada inspekcija, kao i samovolju i korupciju, ali i, što je najvažnije, smanji sivu ekonomiju koja nanosi veliku štetu državi i privrednicima koji legalno, uz plaćanje svih poreza i doprinosa, rade u Srbiji.
Odredbama tog zakona inspektorima rada omogućeno je da kontrolišu i neregistrovane privredne subjekte i o tome obaveste Poresku upravu ili Tržišnu inspekciju. Konkretno, inspektori rada mogu zabranjivati obavljanje delatnosti neregistrovanom subjektu i naložiti licu kod kog je sproveden inspekcijski nadzor da se što pre registruje. U slučaju obavljanja neregistrovane privredne aktivnosti, kazna je do pola miliona dinara.
Novina je i što se sada neregistrovanim privrednim subjektom smatra i privrednik koji je upisan u osnovni registar Agencije za privredne registre, ali nije upisan u odgovarajući poseban registar, odnosno nema odgovarajuće licence ili dozvole.Unija poslodavaca Srbije ocenjuje da je inspekcijski nadzor na terenu doveo do toga da se izvestan broj neregistrovanih privrednika uvede u legalne tokove, ali da je procenat onih koji i dalje rade ilegalno ogroman, što doprinosi velikoj stopi sive ekonomije.
Međutim, sada zakon daje mogućnost da inspektori uz sudsku naredbu obavljaju kontrolu u dvorištima, kućama i stanovima, s obzirom na to da se stambeni prstor često koristi kao poslovni. U slučaju da privrednik onemogući inspektoru nesmetani rad, kazna je povećana do 800.000 dinara, dok je u slučaju obavljanja neregistrovane privredne aktivnosti predviđena novčana kazna do pola miliona dinara.
Tim zakonom uređen je i inspekcijski nadzor nad nepoznatim subjektom i poseban postupak koji se sprovodi u odnosu na neregistrovani subjekat. Propisano je da se terenska kontrola kod lica koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, sprovodi bez plana i naloga za kontrolu. Neregistrovani subjekat, po tom aktu, jeste lice koje nije upisano u odgovarajući registar ili evidenciju ili ono koje obavlja delatnost bez saglasnosti nadležnog organa ili organizacije ili prijave nadležnom organu ili organizaciji kao uslov za vršenje delatnosti.Po realnim procenama, siva ekonomija čini oko 30 odsto ukupnog trgovinskog prometa u Srbiji.
LJ. Malešević
Nužnost legalizacije poslovanja
Unija poslodavaca Srbije smatra da, osim pojačanog inspekcijskog nadzora, za suzbijanje neformalne ekonomije treba sprovoditi i preventivne mere kroz razvoj društvene svesti o pogubnim posledicama sive ekonomije i stalnu edukaciju o nužnosti legalizacije poslovanja, kroz uključivanje udruženja privrednika u proces smanjenja udela neformalne ekonomije, organizovanjem javnih obrazovnih kampanja o štetnosti sive ekonomije i njenim negativnim efektima na društvo u celini.