Za sreću je potrebno malo

Naime, zbirka poezije nastala je u tri meseca, nakon što je Jelena dobila tešku bitku s anoreksijom, bolešću koja ne prašta lakomislenost i težnju devojaka da gladovanjem dođu do „idealne figure” u nastojanju da se dokažu sebi i drugima.

– Pre nešto više od dve godine, nezadovoljna samom sobom, pomislila sam da ću, ako „dovoljno” smršam, rešiti sve svoje probleme, koji, zapravo – a čega sam sada potpuno svesna – nisu ni postojali – počinje priču Jelena. – Sve sam manje jela, u početku sam izbacila neke osnovne namirnice, da bih došla u fazu da dnevno pojedem samo šaku integralnog zrnevlja s malo vode! Izgubila sam tako trećinu telesne mase i sa 170 cm visine dostigla težinu od 46 kilograma.



Usledio je pakao. Obilazila je zdravstvene ustanove, lekare i psihologe, ali se kraj nije nazirao.

– Ispostavilo se da su i pojedine terapije koje sam koristila bile totalno pogrešne. Mislim da mi je „kliknulo” kada mi je jedan lekar rekao da, ukoliko tako nastavim, neću izdržati duže od tri meseca. Samo ja znam kroz šta sam sve prolazila. Nesanice, koje su trajale i po 60 sati, malodušnost, odsustvo interesovanja za bilo šta i bilo koga, raskid s momkom, samo su deo onoga što me je tada snašlo. Zapostavila sam bila i studije – kaže ta studentkinja treće godine srpskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.



Pomisao na to da, osim što će nauditi sebi, a još više uverenje da ozbiljne emotivne ožiljke može zauvek naneti dvema rođenim sestrama, dvanaestogodišnjoj Milici i godinu mlađoj Mladini, vratile su je u stvarnost.– Sedam meseci nisam se ni sa kim družila, nikoga nisam pozvala, odustala sam i od ideje da okupim drage ljude za rođendan u aprilu. Prvi put sam se odvažila da tokom trajanja festivala „Egzit” jedno veče, iako sam imala karte za sve dane, provedem na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Jutro posle, uživala sam u rađanju novog dana, sumirajući utiske posle druženja s divnim mladim ljudima koji nisu skidali osmehe s lica. Tako se i rodila ideja da sve ono što se u meni kupilo iskažem kroz poeziju, a naslov „Voleti ono što imaš“ dovoljno govori o tome koliko je čoveku potrebno za sreću – kaže Jelena Stajić.



Ova mlada devojka je 1994. rođena u Vukovaru, a s porodicom se četiri godine kasnije preselila u Turiju, gde je završila osnovnu školu, dok je srednje obrazovanje stekla u Gimnaziji u Srbobranu.



S. Savić

Borba dvaju principa



Zbirka poezije „Voleti ono što imaš“ („Brankovo kolo”, Sremski Karlovci, 2016)  sastoji se iz tri tematske celine, kroz koje je Jelena Stajić iskazala svoje emocije. „Raznorazne pesme”, „Sve čega nema” i „Refleksi panike” na osoben način tretiraju „borbu introverta i ekstroverta, dva principa – zatvorenog i otvorenog sveta, mistične i konkretne dimenzije ljudskog, ženskog i muškog, nadgornjavanje anđeoskog i demonskog, erosa i tanatosa”, zapisao je recenzent Nenad Grujičić.