Kada su kompjuteri bili veliki

Zanimljiva ideja kustosa Atile Hornoka pretočena je u delo uz mnogo truda, volje i nesebične saradnje svih onih koji su na bilo koji način mogli pomoći u realizaciji sveobuhvatne ideje. Uz zvuke muzike grupe „Kratferk”, simbolično je dočarano vreme „kada su kompjuteri bili veliki”.

Iskoristili smo priliku da porazgovaramo s autorom, „koga je život, bar što se struke tiče, vremenom odveo u drugom pravcu”, a što se, ovom izložbom, na neki način, ispostavilo kao slučajni susret s „prvom ljubavi”. Hornok je, naime, nekada bio student mašinstva, ali je ipak završio, a potom i magistrirao, istoriju i vremenom se profilisao kao kustos. Ovom izložbom spojio je dve strane ličnih interesovanja, na zadovoljstvo mnogobrojnih generacija, pre svega Novosađana.

– Ideja za izložbu nastala je kada smo jednom prilikom u depou Muzeja grada videli delove starog „mejnfrejm kompjutera” iz prvog novosadskog Elektronskog računarskog centra – kaže Hornok. – To, za tadašnje prilike, „čudo tehnike” inspirisalo nas je da buduće posetioce podsetimo na vreme bezbrižnih sedamdesetih godina, kada je IT revolucija bila u povoju.  To je prva izložba ovakve tematike u Novom Sadu, a sastoji se od nekoliko segmenata. U prvom delu izabrani predmeti prate razvoj informacionih tehnologija u svetu, od početka računanja, preko prvih kalkulatora, do izuzetnih izuma 20. veka. Posebna pažnja u tom delu poklonjena je „pionirima” kompjuterske ere, ličnostima koje su svojim pronalascima promenile tok istorije.

Centralni deo posvećen je istorijatu informacionih tehnologija u Novom Sadu, kao preteči IT sektora na ovim prostorima.

– Za taj segment izložbe upotrebljena je do sada uglavnom nedostupna, ili slabo dostupna, dokumentacija, ali i autentični predmeti korišćeni u prvom Elektronskom računarskom centru. Iako se prva priča o „kompjuterizaciji” javlja još 1968. godine, cilj popularnog ERC-a sedamdesetih godina prošlog veka bio je da revolucionarno unapredi upravljanje gradom i njegovim resursima. Svakodnevni život Novosađana trebalo je bude olakšan prevashodno u oblastima privrede, uprave i obrazovanja – kaže autor, koji izložbom nastoji da rasvetli jedan deo novije, široj javnosti svakako malo poznate, istorije Novog Sada.

Poseban šmek izložbi daju i tri kratka dokumentarna filma sačuvana u arhivi Radio-televizije Vojvodine (nekada RTV NS), gde pojedinci, poput Nemanje Pavlovića, govore o značaju tehnološkog napretka za grad, a potom i demonstriraju „savremena naučna dostignuća”.

– Izložba predstavlja omaž svim pojedincima koji su sačuvali predmete i dokumenta iz oblasti informatike Novog Sada, prepoznali ih kao kulturno-istorijsko nasleđe i omogućili Muzeju grada da ih stručno obradi i predstavi javnosti. Najugledniji muzeji širom sveta postavke i zbirke posvećuju „njegovom veličanstvu” kompjuteru, a zahvaljujući ovoj izložbi, Novi Sad u tom pogledu nije izuzetak – ističe Hornok, čija je prevashodna želja da što više učenika osnovnih i srednjih škola, pa i studenata, poseti izložbu i uporedi tadašnja, za današnje prilike svakako glomazna, „čuda tehnike” sa „spravicama” koje vešto danas svako od njih, bez sumnje, koristi.

Izložba u Atrijumu Muzeja grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi biće otvorena svakodnevno do jula, a koliko je interesantna, videlo se već prve večeri, na otvaranju.

S. Savić

foto: S. Savić, B. Lučić

Brojni saradnici

Atila Hornok apostrofira nesebičnu pomoć mnogih saradnika koji su direktno ili indirektno doprineli autentičnosti i kvalitetu postavke. I ovog puta kao konzervator značajan doprinos dao je Đorđe Lazić Đapša, a da nije bilo svojevrsnog kolekcionara Midoraga Dumitrova koji je sačuvani set teleprintera donirao Muzeju grada, teško da bi ova izložba uopšte ugledala svetlost dana. Deo izložbe čine i radovi slikara Milana Kešelja. Reč je o ciklusu inspirisanom razvojem komunikacionih tehnologija, nazvanom „Dobar dan, komunikacijo”, nastalom u periodu 1993–2002. godina.