Ubistvo starih zbog 10.000 dinara surova stvarnost

i to samo zato što mu nisu dali 10.000 dinara. Desetak dana pre toga, u Bajinoj Bašti dvadesetšestogodišnji Branko N. tereti se da je sa sedam uboda nožem izbo Milku Sabo, svoju baku po majci, koja ga je othranila. Pretpostvlja se da je unuk bio pijan i da je od babe tražio novac.

Od početka godine desilo se nekoliko ubistava u kojima je motiv bio novac, i po pravilu se radilo o maloj svoti za koju su ljudi ubijani. Kriminolog Zlatko Nikolić objašnjava za „Dnevnik” da danas ljudski život ne da je jeftin, već ga mnoge mlade osobe smatraju bezvredanim i zbog toga tako olako potežu noževe, sekire, pištolje na starije.

– Život je danas postao bezvredan jer mnogo siromašnih i zavisnih luta okolo – kaže Nikolić. – Oni su odrasli i formirani „bez duše” i bez empatije za druge. Nemaju osećaj ni prema nekom svom, pa ni prema babi, dedi, roditeljima. Otimaju lančiće i torbice od starijih žena i osoba na ulici. Imaju logiku da, što je nemoćnije, to je pogodnije za žrtvu. Treba očekivati da će nove generacije biti sve okrutnije i bezdušnije. Zabranili smo roditeljima bilo kakva prava nad decom, a deci smo dali sva prava iz humanih razloga. Zabranili smo nastavnicima u školi da ih vaspitavaju pa sada oni biju, pa i ubijaju, roditelje, babe, dede, tetke, nastavnike.

Našeg savornika ne iznenađuje ni veliki broj porodičnih tragedija koje su zabeležene od početka godine jer su i one posledice raspada sistema vrednosti i poštovanja onoga što bi moralo biti sveto, a to svakako jeste porodica.

– Prvo se dezorganizovala država jer su mnogi ostali bez posla. Porodice su ostale na ulici, uvedeno je nehumano radno vreme i nastojanje roditelja da rade bilo šta da bi dobili koji dinar. Nemaju vremena jedni za druge, nema komunikacije u porodici. Deca su prepuštena društvenim mrežama i vaspitaju ih drugi umesto onih koji bi trebalo. U situaciji dezorijentacije društvene sredine, izgubili smo osnove za moral, a kada nema morala, to znači da nema ni strahova ni ograda – objašnjava Nikolić.

Od početka godine dogodilo se i nekoliko porodičnih ubistava čiji su motivi bili ljubomora. Iza ubistava, a često i samoubistava, ostala su deca, koja, po Nikolićevim rečima, u napadu ljubomore nisu prepreka da se zločin počini. On dodaje da ubistava iz ljubomore ima u svim delovima sveta i da to nije nešto što je naša specifičnost, niti nešto što se samo ovde u poslednje vreme događa.

– Svi žele da budu prihvaćeni, odnosno dopadljivi, i nema nijednog kriminalca s kojim sam radio a da svojoj deci nije želeo da takođe  budu lepa, pametna, dopadljiva. To oni žele i za sebe, a kada im to ne uspeva, kada ne mogu to da budu, svoj gnev usmeravaju ka drugima. Ljubomora je prirodna pojava: kad neko voli, on zapravo voli sebe, a onaj koga navodno voli bezgranično i do besvesti, ogledalo je koje mu pokazuje kakav je. Kad to ogledalo pokaže da baš nije onako kako on misli, onda ta druga strana strada – objašnjava Nikolić.

Po njegovim rečima, ubijanje iz ljubomore i strasti je zapravo s jakim pečatom destrukcije objekta ometanja, pa je često žrtva izbodena s dvadesetak uboda, čak je i bio slučaj s 56, ispale čitav šaržer u nju ili je raskomadaju do neprepoznatljivosti.

– U 60 odsto slučajeva takva jarost i surovost se završava samoubistvom, ali ima i onih koji su narcisi i koji sebe vole najviše i neće da se ubiju čak ni kad počine ubistvo osobe koju su navodno najviše voleli – veli Nikolić.

LJ. Malešević

Opasnosti od žute minute

Na pitanje da li je ljubomora osećanje jače od ljubavi prema deci koja će ostatiti bez jednog ili oba roditelja, naš sagovornik odgovara da je možda i bolje što ubice, odnosno samoubice, u trenutku žute minute ne razmišljaju o deci jer bi u suprotnom mogli i njih odvesti u smrt.

– Kada već ubijaju iz ljubomore ili strasti, bolje je da ne razmišljaju o potomcima jer kada razmišljaju, sa sobom u smrt vode i decu. Radi se o duševnim poremećajima, vidljivim ili nevidljivim. Kada bi taj egozim i žuta minuta mogli biti preskočeni tog trenutka, ne bi se ponovili, ali nema povratka i rezultira ubistvom pa i samoubistvom – kaže Zlatko Nikolić.