Tranzicija izbrisala 25.000 vojvođanskih metalaca

 – tvrdi za „Dnevnik” predsednik Samostalnog sindikata metalaca za Vojvodinu Slobodan Kostić. – Danas u Vojvodini ima nešto više od 10.000 metalskih radnika, i to s novootvorenim firmama, u kojima, može se reći, i ne rade metalski radnici već uglavnom žene ili mlađi radnici priučeni na raznim kuresevima za obavljanje jedne ili dve operacije u proizvodnji.

Kao ilustraciju propasti metalske industrije u Vojvodini, on navodi južni Banat, gde je nekada samo pančevačka „Utva“ imala više od 6.000 metalaca, a danas Pančevo, Vršac, Kovin, Opovo, Kovačica i Alibunar imaju ukupno između 700 i 800 radnika metalske struke. Šest vojvođanskih opština ima ukupno nešto više od deset odsto nekadašnjeg broja metalaca zaposlenih u samo jednoj metalskoj fabrici kakva je bila „Utva”.

– Nije bolje ni u srednjem Banatu, gde je ostao jedino AD „Radijator” u Zrenjaninu s 500 radnika. On je trenutno izbegao stečaj, a koliko će to trajati, ne zna se. Vlasnik iz Bjelovara nije uplatio staž radnicima u poslednje dve godine, dug za struju je 500 miliona dinara, a isto toliko i bankama. Nemačka firma „Drekslmajer” zapošljava više od 2.000 radnika, a koliki je tačan broj ne znamo jer su mnogi od njih pod ugovorom, neki su stalno na 60 odsto zarade, neki čekaju posao... U severnom Banatu u kikindskoj „Livnici”, danas „Cimosu”, bilo je 4.500 radnika.

Danas ih ima samo 1.100, ali se „Cimos” trenutno prodaje – objašnjava Kostić. Naš sagovornik dodaje da su u Novom Sadu gotovo sve metalske firme propale, dodajući da je ostao još samo „Novkabel” s manje od 400 radnika. On će, tvrdi Kostić, najverovatnije uskoro otići u stečaj „jer je to jedini način da ga neko ko se nameračio ponovo uzme”.

– U Sremu, posle likvidacije MIV-a, nije ostala nijedna metalska firma, ali u novije vreme otvoreno je nekoliko fabrika, kao „IT-elektronik”, „Cooper standard”, „Limes”, „Sirmijum stil” u Sremskoj Mitrovici, „Boš“ u Inđiji i nekoliko manjih firmi u Rumi i Šimanovcima. Može se istaći da je sada centar metalske industrije u Sremu jer je tamo otvoreno najviše fabrika metalske industrije i tako i zaposleno najviše metalaca – kaže Kostić.

Boljitak za metalce u Vojvodine beleži se i u subotičkom kraju, gde je, posle neuspele privatizacije najveće fabrike „Sever” u Subotici i otpuštanja velikog broja radnika, tu kompaniju od Nemaca preuzeo kineski investitor i doveo do revitalizacije i zapošljavanja radnika, ukazuje Kostić.

– Danas „ATB-Sever”, „Simens” i „Kontinental” predstavljaju primer poslovanja metalskih firmi u Vojvodini. Treba dodati i to da danas u Subotici nema nezaposlenih metalskih radnika, čak u taj grad dolaze iz drugih krajeva – zaključuje Kostić.

LJ. Malešević

Još tri fabrike čekaju rasplet

Po rečima Slobodana Kostića, trenutno su u Vojvodini u restrukturiranju tri fabrike metalske industrije: „Utva–Al” Pančevo, „Novkabel” Novi Sad i „Majevica” Bačka Palanka.

– Očekuje se da „Utvu” preuzme strateški partner „Jugoimport SDPR”, a za „Majevicu” se ovih dana čeka raspisivanje javnog poziva. Kada se sveukupno pogleda metalska industrija u Vojvodini nekada i sad, može se zaključiti da su metalci dotakli dno, ali da su ipak krenuli napred u odnosu na ostatak Srbije, gde se ove godine očekuje najveći pad u zapošljavanju i likvidacija upravo metalskih firmi – kaže Kostić.