Da rodna ravnopravnost više ne bude pitanje

smo dva veka kasnije, da li ima načina da tom datumu vratimo istorijsko dostojanstvo i zaustavimo njegovu „estradizaciju”. Prisutni su mogli čuti i dokle su zaista stigle emancipovane žene 21. veka, koja ograničenja danas imaju i šta je potrebno uraditi da bismo ravnopravnost zaista mogli živeti svaki dan.

– Parolom „Hleba i ruža” pokrenuta je najduža revolucija u istoriji, koja traje i dan-danas, a proteže se od pitanja rodne ravnopravnosti pa do estradizacije, odnosno načina na koji mi taj datum danas proslavljamo, a trebalo bi da ga obeležavamo – rekla je sociološkinja Tijana Ćirović. – Pitanje je koliko smo zaboravili suštinske, izvorne principe za koje su se žene pre više od sto godina borile i čije plodove mi danas uživamo kroz prava da se školujemo, glasamo, da politički participiramo, da budemo na pozicijama odlučivanja i moći, kao i kroz reproduktivna prava i slobode. Uz sve to, ne smemo da zaboravimo na žene koje su žrtve nasilja, samohrane majke. Nisu sve žene u istoj poziciji, i to zapravo odslikava neravnopravnost na globalnom nivou.

Tijana Ćirović jeprimetila da je Srbija u poslednje dve godine pitanje rodne ravnopravnosti, koje je, kaže, do sada bilo marginalizovano, odnosno skrajnuto u raznim procesima demokratizacije, tranzicije... stavila na listu prioriteta. Po njenim rečima, naša zamlja je nedavno ocenjena dobrim indeksom rodne ravnopravnosti, ali ipak postoji razlika u onome što se prikazuje i stvarnosti.

– Živimo u svetu u kojem mediji kreiraju stvarnost i svakako da se život obične žene u velikoj meri razlikuje od žena koje su uspele da se dobro pozicioniraju u društvenoj strukturi, a koje često u takvim situacijama gube osećaj solidarnosti. Izuzetno je bitno da mlade žene shvate da su one jedan od glavnih okidača zašto se stvara odijum prema Osmom martu jer smatraju da su same zaslužne za sve što danas imaju. U vremenu gde najbliža istorija postaje daleka prošlost, one ne uviđaju da im je takve mogućnosti stvorila ideologija žena-boraca pre više od sto godina. Na nama je da to unapređujemo i da se borimo da rodna ravnopravnost više ne bude pitanje. Ipak, po mom mišljenju, to će uvek biti jedan od kamena spoticanja u društvu – rekla je Tijana Ćirović.

Kako je ocenila, ključni problem obične žene u Srbiji danas je, kao i generalno u savremenom društvu, na polju rada. To se, po njenim rečima, ogleda u teškoćama u zapošljavanju, lakom otpuštanju, nekvalitetnim uslovima rada, razlikom u platama... Karakteristično je i, kaže ona, da se žene često školuju za uslužne delatnosti i sektor brige, a retko imaju pristup zanimanjima koje će im omogućiti poziciju moći i odlučivanja. Takođe, pitanje je i koliko žene zaista same odlučuju, a koliko postoje samo kao reprezenti i lepe figure. 

– Ravnopravnost postoji u smislu emancipacije žena i većih sloboda, mada je i to kod nas, na Balkanu, često problem – složila se i predsednica Udruženja samohranih roditelja „Kolona srca“ Jelena Šilić. – Kod nas, u nekim krajevima žena je još uvek podređena, članovi porodice su nasilni prema njoj, njena volja i želja se ne poštuju i nema slobodu izbora. Ipak, one često trpe, ili se vraćaju nasilnicima, jer nemaju posao ili nema ko da čuva decu.

Jelena Šilić je skrenula pažnju i na težak položaj samohranih roditelja u našoj zemlji, koji još uvek nemaju odgovarajući pravni status, a među njima je velika većina žena. Primera radi, njeno udruženje, kaže ona, broji više od stotinu članova, a od toga su samo tri očevi.

– Za to treba da se borimo svi zajedno, udruženja, sami roditelji, ali država pre svega, koja treba da donese određene mere da se položaj samohranih roditelja u društvu popravi – kaže Jelena Šilić.

D. Ristić

Porast društvene svesti, ali i nasilja

Da su problemi žena u savremenom društvu i samohranih roditelja srodni, govori i podatak da je novosadski Centar za socijalni rad u prošloj godini zabeležio 31 odsto više slučajeva porodičnog nasilja. Rukovodilac Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović kaže da to svakako može značiti da se povećava društvena svest, ali da pre svega ukazuje na to da se broj situacija porodičnog nasilja povećao. Kako naglašava, radi se o ozbiljnom problemu, kojim je potrebno baviti se svakodnevno, a ključni korak u toj borbi je da se porodično nasilje prijavi nadležnima.