Selo bez radnje i kafane

Prodavnica je zatvorena lane u septembru, a kafana ne radi od oktobra 2014. godine. U Velebitu žive potomci Ličana koji su selo osnovali posle Prvog svetskog rata.

- Pošto prodavnica i kafana ne rade, nema ni naroda da dolazi. Rade nam još pošta, škola, zabavište, ambulanta, mesna zajednica, mesna kancelarija i zemljoradnička zadruga. Nadamo se da će prodavnica biti uskoro otvorena, jer je to veoma bitno za meštane, da ne moraju za svaku sitnicu u neko od obližnjih naselja. Prema najsvežijim informacijama priprema se otvaranje prodavnice, verovatno od početka aprila. U interesu je sela da se prodavnica što pre ponovo otvori, a i kafana u Domu kulture, jer je to mesto gde su se ljudi oduvek okupljali – kaže sekretar Mesne zajednice Miodrag Đaković.

Veselije je u isturenom odeljenju kanjiške Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ i zabavištu Predškolske ustanove „Naši biseri“. Sa školom i zabavištem pod istim krovom je i pošta. Dece je sve manje, ali uslovi za rad su zadovoljavajući, atmosfera prisna, pogodna za individualni rad sa najmlađima. Učitaljica Marija Botić u tri odeljenja ima šest đaka, u prvom, drugom i četvrtom po dvoje.

- Dece je iz godine u godinu manje pa je opravdana bojazan da školi u dogledno vreme preti zatvaranje. Pre petnaestak godina u kombinovanim odeljenjima nižih razreda radile smo nas dve, a bilo je 17 đaka. Lepo je raditi na selu, jer se deca više igraju napolju i manje su kraj kompjutera – napominje učiteljica Marija Botić, koja putuje iz Kanjiže na posao.

Kad bi sve snajke u Velebitu bile kao vaspitačica Sanja Lončar, za natalitet, budućnost zabavišta, škole i sela ne bi se moralo brinuti. Ona se u Velebit udala iz Sente i izrodila četvoro dece, tri dečaka i devojčicu, pa je time doprinela da su učionice škole i vrtića popunjenije, dvojica sinčića idu u školu, a preostalih dvoje u zabavište.

- U zabavištu je ukupno sedmoro dece. Iz godine u godinu broj dece konstantno opada, ali svi se nadamo da će se nešto promeniti. Imamo dobre uslove, lepo nam je svi se slažemo, zabavljamo i učimo, tako da smo zadovoljni. Imamo dovoljno vremena da se posvetimo svakom detetu i radimo individualno – kaže vaspitačica Sanja. 

U mesnu ambulantu Doma zdravlja Kanjiža, koja je uređena u prizemlju zgrade Mesne zajednice, lekarka dr Žužana Fodor i medicinska sestra Ilona Dukai dolaze dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom. Po sličnom principu zdravstvena zaštita se obezbeđuje i za druga okolna sela.

Mesna zajednica Velebit je najmanja u kanjiškoj opštini. Sekretar Đaković sleže ramenima, na činjenicu da u prošloj godini gotovo ništa nije urađeno. Problem je predstavljalo što jedno vreme nije bilo samodoprinosa, koji je ipak ponovo uveden, jer su meštani shvatili da je bez izdvajanja ličnog dinara mnogo teže obezbediti funkcionisanje Mesne zajednice i uslova za život. Samodoprinos je ponovo izglasan, što je itekako bitno za opstanak ugovorne pošte čiji deficit pokriva MZ Velebit. Rad poštanskog šaltera žiteljima puno znači, da mogu da podignu penzije i plate obaveze, kako zbog toga ne bi morali da idu u Kanjižu.

Od skromnih sredstava samodoprinosa vodi se računa o uređenju sela, centra, a u nadležnosti MZ Velebit je održavanje prostorija zgrade u kojoj se nalazi, Doma kulture i onih institucija koje ovde funkcionišu, takođe kapele i mesnog groblja.

Uvođenjem samodoprinosa konsolidovan je rad Mesne zajednice, pa je u ovogodišnjem programu i buyetu predviđeno da se asfaltira deo ulica u dužini od 800 metara koje su u najlošijem stanju, popravka Doma kulture i renoviranje stana koji je u sklopu Mesne zajednice, da bi se u red dovela infrastruktura i stvorli bolji uslovi za život građana.

Tekst i foto: M. Mitrović

Jezero glavni adut

Velebit je po poslednjem popisu imao 270 žitelja, a meštani žive uglavnom od poljoprivrede, nešto malo je zaposlenih, ali i oni se bave se poljoprivredom. Najviše je zastupljeno ratarstvo i stočartsvo, a u zadnje vreme daje se akcenat na voćarstvo i povrtarstvo.

-  Potencijal za napredak vidimo u turizmu. Pokraj sela je Velebitsko jezero, na trasi kanala Tisa - Palić, koje ima sve preduslove da se stavi u funkciju turističke ponude. Jeste da se čini malo teže da se ljudi sa poljoprivrede okrenu turizmu, ali mislim da seoski turizam i poljoprivreda, neki spoj i tu vidimo šansu. U akciji koju je pre nekoliko godina vodio klaster „Istar 21” u projektu „Bogatstvo različitosti” našli smo se među najperspektivnijim selima za razvoj turizma. U nastojanjima da se iskoriste mogućnosti, ponos Velebita su Pecara „Braća Kravić“ i Etno zavičajna kuća „Ćemer“, koji su za sada okosnica ponude – naglašava Miodrag Đaković.