„Ćelije” glavne poluge u švercu ilegalaca

„Organizovane kriminalne grupe koje deluju u Srbiji nisu hijerarhijski organizovane već funkcionišu po principu „ćelija“ koje međusobno sarađuju sa čestom promenom članova i njihovih uloga. Odabir ili regrutovanje članova zavisi od njihovog poznavanja „uloge“ duž rute krijumčarenih lica (vodiči, vozači i slično) ili mesta odakle iregularni migranti polaze ka krajnjoj destinaciji. Organizatori i članovi kriminalnih grupa uglavnom su s područja Srbije i pretežno su srpske nacionalnosti”, navodi se u nedavno objavljenoj studiji MUP-a Srbije „Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala”,

Srbija se s talasom sekundarne tranzitne iregularne migracije s teritorije Grčke suočava od 2009. godine, kada je Mađarska potpisala Šengenski sporazum, usled čega je srpsko-mađarska granica postala privlačna za iregularne migrante, kao prva ulazna tačka na teritoriju EU, posle koje migranti ne podležu graničnoj kontroli. Iako je broj sprečenih ilegalnih prelazaka državne granice za prvih deset meseci 2015. godine gotovo četiri puta veći nego u 2014, realnu sliku situacije pruža broj izraženih namera za traženje azila.



Od 1. januara. do 31. oktobra 2015. godine u Srbiji je otkriveno ukupno 358.885 iregularnih migranata, što je preko 15 puta više u odnosu na celu 2014. godinu. Najveći broj otkrivenih su državljani Sirije (40 odsto) i Avganistana (35 odsto).

Tranzitni migranti i dalje najčešće prelaze zelenu granicu peške, uglavnom u grupama, bilo u sopstvenoj organizaciji ili uz pomoć krijumčara. Oni koji ne koriste usluge krijumčara, pri prelasku granica upotrebljavaju GPS uređaje i mape za usmeravanje, a prate i železničku prugu u pograničnim oblastima jer to nosi manji rizik od otkrivanja nego kretanje drumom.



Od 1. januara do 1. novembra  2015. godine u Republici Srbiji su podnete 722 krivične prijave protiv 1.058 lica zbog izvršenog krivičnog dela nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi. U tim slučajevima sprečeno je krijumčarenje ukupno 7.610 lica. Krivičnim prijavama su najčešće obuhvaćeni državljani Srbije (92 odsto) i državljani Bugarske koji su pružali usluge transporta iregularnim migrantima.



U krijumčarenje migranata uključene su i organizovane kriminalne grupe. Predočava se da je od 2013. do 2015. godine procesuirano više tih grupa i time obuhvaćeno više desetina njihovih članova. Većina tih grupa funkcioniše na međunarodnom nivou, oslanjajući se na kontakte u državama porekla iregularnih migranata i na kontakte u dijaspori, u državama tranzita i destinacije. Organizovane kriminalne grupe pružaju različite usluge iregularnim migrantima, omogućavajući im ulazak na teritoriju EU, sekundarno kretanje unutar EU i legalizovanje boravka u državama članicama EU.



Krijumčarenje migranata sprovodi se kako organizovanjem transporta i smeštaja, tako i obezbeđivanjem falsifikovane dokumentacije (ukradene tuđe putne isprave, falsifikovane putne isprave, falsifikovana dokumentacija za dobijanje ličnih dokumenata i/ili viza).

Uočena je pojava da pojedini tražioci azila preuzimaju ulogu organizatora kriminalnih grupa, pronalazeći u prihvatnim centrima lica zainteresovana za ilegalno prebacivanje na teritoriju zemalja EU. Kao otežavajuću okolnost prilikom otkrivanja delovanja organizatora i članova takvih OKG, MUP Srbije ističe činjenicu da oni za međusobnu komunikaciju koriste jezike (urdu i paštu) za koje ne postoje prevodioci.



Osnovne karakteristike organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi jesu vešto izigravanje pozitivnopravne regulative u toj oblasti, korišćenje najsavremenijih sredstava komunikacije, korupcija i izuzetno visok stepen prilagodljivosti policijskim aktivnostima i izmenama zakonodavstva.

Prikrivenost delovanja tih grupa proizlazi iz činjenice da ne stupaju u neposredan kontakt s krijumčarenim licima. Njihovi pripadnici daju iregularnim migrantima instrukcije putem savremenih načina komunikacije, koriste sredstva javnog prevoza ili taksi vozila, ne iznajmljuju objekte za smeštaj već koriste hotele i centre za smeštaj tražilaca azila, dok kao vodiče preko granice angažuju lokalno stanovništvo. Visok rizik od te kriminalne aktivnosti proizlazi iz teškoća utvrđivanja i dokazivanja organizovanosti iregularne migracije.



U cilju efikasnije i sigurnije komunikacije, članovi organizovanih i kriminalnih grupa koriste savremene sisteme komunikacija, i to ne samo mobilnu telefoniju već i različite aplikacije koje se koriste putem interneta („Skajp”, „Viber”...).



M. Bozokin

Pretnja od prikrivenih terorista

MUP Srbije upozorava na to da nemogućnost pouzdanog utvrđivanja identiteta i nacionalnosti migranata može ugroziti unutrašnju bezbednost svake države kroz koju migranti prolaze, posebno imajući u vidu dešavanja u državama porekla i aktivnosti radikalnih verskih i terorističkih grupa. Stoga postoji rizik da pripadnici terorističkih i radikalnih organizacija koriste rute iregularnih migranata i predstavljaju se kao migranti.



Izražena pretnja od kretanja terorista proizlazi i iz činjenice da je konflikt u Siriji privukao i idealistički nastrojenu i radikalizovanu omladinu iz Zapadne Evrope i drugih delova sveta. Ta lica, koja odlaze u Siriju da bi se uključila u oružani konflikt, koriste Tursku kao zemlju za ulazak i izlazak i kreću se rutama iregularnih migranata, inflitrirajući se među njih.