Zbog hemije i đubriva setva petinu skuplja
I ova setva, kažu stručnjaci, biće skuplja i teža od prethodnih, a tome su kumovali skuplja hemija i đubrivo. Kako god, valjalo bi je, kao i obično, obaviti na dva miliona hektara.
Po analizama agrarnog analitičara Vojislava Stankovića, imajući u vidu aktuelne cene, troškovi setve ovog proleća veći su 20 odsto od lanjskih.
– Procene su da će za hektar kukuruza biti potrebno 480 evra, za suncokret 430, soju 440, a za šećernu repu 470 evra – kaže taj stručnjak. – Planovi setve će biti realizovani zavisno od potreba tržišta, domaćeg i stranog, ali i kretanja cena.
On ukazuje na to da se, naročito u ovako teškoj situaciji, najbolje pokazuje da je krajnje vreme za modernizaciju i prestukturiranje proizvodnje. Drugim rečima, trebalo bi površine pod žitom zameniti profitabilnijim kulturama.
– Osnovni pravci proizvodnog prestruktuiranja trebalo bi da idu ka smanjenju površina pod žitom i rastu onih pod industrijskim, stočnim i krmnim biljem, jagodičastim voćem, uz istovremeno povećanje i stabilizaciju prosečnih prinosa. Naročito se mora voditi računa o intenzifikaciji stočarstva, povećanju njegovog udela u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje – naglašava Stanković.
Inače, početak prolećne setve zavisiće od aktuelne temperature zemljišta. Meteorolozi s mnogo optimizma ukazuju na to da setva može krenuti već sredinom marta, a predviđanja su da će temperatura u oraničnom sloju zemlje iznositi potrebnih osam stepeni. Kukuruz bi, naglašava sagovornik, trebalo zasejati na 1,1 milion hektara, suncokret i soju na po 180.000, šećernu repu na 60.000 hektara, duvan na 6.000, povrće na 250.000, a krmno bilje na 240.000 hektara. Ukupno, ovog proleća bi trebalo da posejemo 2.016.000 hektara.
Kada je o promeni setvene strukture reč, Stanković podseća na to da su kreatori poljoprivredne politike direktnim podsticajima, odnosno subvencijama, značajnije doprineli rastu setvenih površina pod industrijskim biljem.
– Ostvaren je rast setvenih površina od 25 odsto u odnosu na prosek 1996–2000. godine, s povećanim udelom u ukupnim oraničnim površinama na oko 20 odsto – navodi on, dodajući da je poslednjih godina ostvaren rast setvenih površina pod suncokretom od 17 odsto u odnosu na prosečne setvene površine iz pomenutog perioda. Pri tom, prosečni prinosi iznose od dve do 2,2 tone, što je oko 0,8 tona iznad evropskog proseka.
Poslednjih godina setvene površine pod sojom iznosile su oko 180.000 hektara, što je 45 odsto više od onih iz perioda 1996–2000. godine. Prosečan prinos soje kod nas iznosi od dve do 2,4 tone po hektaru, a naši prinosi su oko 0,2 tona veći od evropskih.
Zahvaljujući preferencijalnim pogodnostima koje Srbija ima u izvozu šećera na tržište EU, poslednjih godina ostvaren je i rast površina pod šećernom repom od oko 12 odsto u odnosu na one iz perioda 1996–2000. godine, dok proizvodnja duvana i površine pod tom biljkom gube značaj koji su nekad imale pa se trenutno duvan gaji na oko 5.000 do 6.000 hektara, a to je 15 odsto manje u odnosu na prosek iz 1996–2000. godine.
S. Gluščević