Radnici EPS-a hoće pet puta više od drugih radnika

Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana izjavio da je nezadovoljan kako teče restrukturiranje EPS-a, objašnjavajući da je do zastoja u tom postupku došlo, između ostalog, i zbog toga što su radnici tog javnog preduzeća tražili da oni koji će biti tehnološki višak dobiju otpremnine od 1.500 evra po godini staža.

– Posle su zahteve spustili na 900 evra po godini staža, dok zaposleni u drugim preduzećima primaju otpremnine od 300 evra po godini staža – rekao je Vučić. – Pri tom, u EPS-u već imaju prosečne plate od 80.000 dinara.

Sličnu ocenu izneo je i predsednik Fiskalnog saveta Srbije profesor Pavle Petrović, tvrdeći da je najveći problem srpske ekonomije EPS s velikim troškovima za zaposlene.

– Taj problem u 2015. godini nije dotaknut – kazao je Petrović. – Ove godine plan je smanjivanje broja zaposlenih za 1.000, a toliko je onih koji odlaze u penziju. Čak i tih 1.000 se pojavljuje kao problem jer nije potpisan kolektivni ugovor. Sada se govori da su glavni problem otpremnine i radnici traže 1.200 evra po godini staža, odnosno 900, na koliko su kasnije smanjili.

Ako se zna da je reper za otpremnine u Zakonu o radu 100 evra po godini staža, a da država za preduzeća u restrukturiranju daje 200, nejasno je na osnovu čega zaposleni u EPS-u traže pet ili deset puta veće otpremnine od drugih radnika. Tim pre što radnici u mnogim drugim preduzećima koji su proglašeni za tehnološki višak nisu imali ni blizu tolike zarade, mnogi mesecima nisu primali plate, a sasvim je izvesno da im zbog malih plata sleduje i mala penzija kada do nje dođu. Uz sve to, u EPS-u nije potpisan kolektivni ugovor, a on bi jedini mogao obezbediti otpremnine veće od onih koje daje Zakon o radu ili državna odluka o preduzećima u restrukturiranju.

Koliko bi zapravo trebalo novca izdvojiti za otpremnine koje traže radnici EPS-a koji bi trebalo da postanu tehnološki višak najbolje ilustruje podatak da u tom javnom preduzeću, po oceni Fiskalnog saveta Srbije, ima između 5.000 i 10.000 radnika. Ako se čak uzme i najmanji broj procenjenog tehnološkog viška od 1.000 radnika i pomnoži s 900 evra po godini staža, dolazi se do cifre od koje se vrti u glavi i koju nijedno javno preduzeće – a to znači država – ne bi moglo isplatiti. Pogotovo što bi, ukoliko radnici EPS-a uspeju da dobiju više nego što daje Zakon o radu ili odluka o otpremninama u preduzećima u restrukturiranju, njihovim putem pošli i zaposleni u „Telekomu”, „Srbijagasu”, „Železnicama Srbije”...

LJ. Malešević

Svima isto

Upravo zbog povlašćenog položaja koji su javna preduzeća, od kojih su mnoga gubitaši, imala u prethodnim godinama, ekonomisti su složni u oceni da višak zaposlenih u njima treba da se reši na način na koji se rešava i u drugim preduzećima u resturukturiranju, pa i u rešavanju viška zaposlenih u javnom sektoru. Nijedan ekonomista ne vidi razlog da bilo ko od zaposlenih u javnim preduzećima, koja godinama imaju veće prosečne plate od svih drugih u Srbiji, dobija veće otpremnine od drugih radnika. Pogotovo, ako petina viška zaposlenih u EPS-u ima uslove za penzionisanje – njima po Zakonu o radu sledi zakonska otpremnina predviđena za sve zaposlene koji odlaze u penziju, a to je tri prosečne zarade.