Maskirana povorka defilovaće gradom

gosti iz drugih mesta, i zajedno prošetati gradskim ulicama. Svake godine Muzej Vojvodine organizuje programe da bi predstavio pojedine običaje i važnije praznike godišnjeg ciklusa, među njima i one pomalo zaboravljene pokladne običaje koji se upražnjavaju u toku Bele nedelje.

Značajno mesto u praksi tih običaja zauzimaju maskirane povorke, koje su bile deo običajne prakse u Vojvodini, a u pojedinim mestima se i dalje održavaju. Poslednji dan pred početak posta zove se poklade. Kod pravoslavaca, najviše običaja vezuje se za Bele poklade, koje se zovu još i Velike ili Uskršnje, i traju celu Belu nedelju, dok je kod katolika to najčešće u nedelju, ponedeljak i utorak pred Pepeljavu sredu.

Poklade padaju uoči Uskršnjeg, najdužeg i najstrožeg posta. Posebno mesto u tim običajima imali su maskirani ophodi. Pokladne povorke s maskama, poznate pod nazivom karnevali, prolećne maskirane povorke i karakteristične su ne samo za naše podneblje već i za evropsku tradicionalnu kulturu.

U Vojvodini pokladni ophod pod maskama najčešće predstavlja simbolično obilaženje domaćinstva, u kojem učestvuju deca i omladina. Na njihovom očuvanju danas najviše rade kulturno-umetnička društva, a prihvaćene su i brojne varijante gradskih karnevalskih proslava. Današnji karnevali su pod velikim uticajem čuvenog venecijanskog, koji je i danas, kao i u prošlosti, velika turističika atrakcija. Karnevali su pokazali da mogu da opstanu izvan tradicijskog društva, uklapajući se u modernu kulturu. Muzej Vojvodine od 1995. godine neguje pokladne običaje organizovanjem maskirane povorke koja prolazi gradskim ulicama i na originalan način spaja tradiciju sa savremenom kreativnošću.

I. M.