Fotografija nije samo „klikanje”

prestižnog svetskog takmičenja „Sony World Photography Awards”, u kategoriji „Youth Portrait”. Na takmičenju učestvuju autori iz celog sveta, a Ivana, kao i mnogi sugrađani koji je podržavaju, s uzbuđenjem iščekuje kraj marta, kada će biti proglašen pobednik njene kategorije, od deset radova koji su ušli u finale. Nakon toga, u aprilu će biti izabran i fotograf godine, na osnovu više od 230.000 radova koji su pristigli na konkurs, a među kojima je i delo naše sugrađanke.

– „Autoportret” je nastao spontano – objašnjava Ivana Pejak. – U to vreme radila sam na projektu s temom imperfekcije. Palo mi je na pamet da se fokusiram na moje različite oči, a i volim da radim portrete koji su izbliza. Namestila sam stativ i aparat tako da mi svetlo s prozora pada na lice, malo sam pokvasila kosu, sela i „klik, klik, klik”. Otišla sam u školu i jedva sam čekala da se vratim kući da završim fotografiju.

Osim te fotografije, Ivana je na takmičenje poslala i jedan pejzaž, njoj veoma drag, za kategoriju „Okolina”, koji, nažalost, nije prošao u finale. O važnosti ulaska u finale velikog svetskog takmičenja Ivana je, po sopstvenim rečima, postala svesna tek s interesovanjem medija i pažnjom mnogih, čak i nepoznatih ljudi.

– Mnogo njih mi pruža podršku, što me čini zaista srećnom. Ima tu i negativnih komentara, ali ih je malo u odnosu na pozitivne. Još kad neko napiše ili kaže nešto simpatično, stvarno mu se zahvalim iz srca. Čak umem i da im kažem „Zavolela sam te!” – iskrena je Ivana.

Ovu maturantkinju Gimnazije „Svetozar Marković” fotografija je, kaže, počela da interesuje još u ranom detinjstvu te je kao mala kućnim foto-aparatom „uslikavala” sve što bi videla.

– Kada su moji videli da me to zaista interesuje, kupili su mi malo bolji aparat pa sam išla na kurs fotografije, gde sam naučila osnove. Posle sam se samostalno edukovala putem interneta, stalno vežbajući. Kada sam još malo napredovala, kupila sam još ozbiljniji aparat. Tada sam počela da radim rođendane, a prijavila sam se i na Fashion njeek. Od tada sam dva puta fotografisala na toj manifestaciji, kao i volonterski na „Egzitu”. Tako sam zaradila za opremu koju trenutno imam.

Prva ljubav su joj, kaže, portreti, uz povremeni autoportret, dok je u poslednje vreme shvatila da joj „leži” i reportaža. Tako je počela da spaja te dve kategorije, stvarajući portrete kroz priču. Da bi uspela u svojoj nameri, objašnjava da joj je potrebna ozbiljna organizacija pre i posle fotografisanja, ukazujući na to da fotografija nije samo puko „klikanje”. Ivana Pejak svoje fotografije objavljuje na društvenim mrežama, te, između ostalog, njen rad može da se pogleda na „Fejsbuk” stranici „Pejak Ivana Photography”.

D. Ristić