Sanda odustala od Koštunice, bira Pajtića
– Izvornu politiku DSS-a i Vojislava Koštunice za Vojvodinu Sanda Rašković Ivić je zamenila onom koju vodi lider DS-a Bojan Pajtić i zato je došlo do našeg raskola, a sada i moguće koalicije između
Sande Rašković Ivić i Pajtića – izjavio je u intervjuu „Dnevniku“ lider Samostalnog DSS-a Andreja Mladenović, čija je stranka ulazak u izbornu trku za pokrajinske i lokalne izbore pre nekoliko dana najavila formiranjem Gradskog odbora za Novi Sad. – No, u Vojvodini DSS gotovo da više i nema organizacije jer je deo odbora u Samostalnom DSS-u, a drugi tokom leta prešao u SNS. Mali broj ljudi je ostao u DSS-u, što pokazuje, bar što se tiče Vojvodine, da je ta stranka ostala bez politike i bez članstva. Bilo je to očekivano jer se DSS okrenuo od onoga što je zastupao Koštunica, posebno kada je reč o Vojvodini.
Kako ćete pred birače?
– Dobili smo poziv predsednika SNS-a Aleksandra Vučića i zajedno s tom strankom, u njihovoj koaliciji, bićemo u aprilu na izbornim listama na svim nivoima, od republike, prego pokrajine, do lokala. Poziv za razgovore smo prihvatili i očekujem da ćemo ga finalizovati u narednih nekoliko dana.
Koliki je deo stranke krenuo za vama kad ste se razišli s politikom sadašnjeg DSS-a?
– Veliki deo opštinskih i gradskih odbora, u celoj Srbiji, naravno i u samoj Vojvodini, gotovo ceo GO Beograd. Organizaciono smo pokrili veliki deo opština, pokrajine, gotovo sve gde je većinsko srpsko stanovništvo, a u centralnoj i južnoj Srbiji imamo najveće gradove jer su tamošnje stranačke organizacije DSS-a krenule sa Samostalnim DSS-om. Jedan od razloga za razlaz bio je taj drugačiji stav prema pokrajinskoj vlasti, prema Pajtiću i njegovom režimu. Mi smo smatrali da je neophodno da dođe do promena u Vojvodini, da i Pajtić i DS posle toliko godina vladavine Vojvodinom i njenim gradovima treba da odu jer građani pokrajine traže promene.
Neophodna je stroga kontrola svih sredstava koje Vojvodina poseduje i potpuno drugačije funkcionisanje i Pokrajine i koordinacije opština na teritoriji APV. Vojvodina se, pri tom, s tom pokrajinskom vlašću sve više udaljavala tokom proteklih godina od Srbije i ta tandencija mora da se zaustavi i spreči. A očigledno je da Sanda Rašković Ivić i ono što je ostalo u tom DSS-u ide ka tome da se pravi neka naredna koalicija s Pajtićem i DS-om, što deluje neverovantno. Zašto? Jer je upravo DSS pod vođstvom Vojsilava Koštunice bio najsnažnija opozicija svemu onome što dešavalo s pokušajima stvaranja države u državi, a deo toga je i protivustavni Statut Vojvodine donet pod Pajtićem.
Stranačka cepanja kod nas su uvek bila obeležena međusobnim napadima, posebno na kadrove koji su izabrali drugu stranu. Izgleda da vas to nije zaobišlo?
– Postojala je ta namera da se političkim razračunavanjem unutar DSS-a svi oni koji drugačije misle, koji imaju svoj stav, odstrane. Tako je došlo do primene mere brisanja iz članstva, izbrisan je veliki broj ljudi, a među njima i ja. Sve je činjeno bez poštovanja Statuta DSS-a, formalnih odluka itd. Jedina isprava odluka o izbacivanju iz stranke doneta je po pitanju Sande Rašković Ivić jer je njen matični opštinsku odbor podneo predlog Statutarnoj komisiji, koja ju je isključila iz DSS-a. No, desilo se to da današnji DSS ostane samo tabla i pečat.
V. Đuričić
Spoj nacionalnog i demokratskog
– Zadržali smo ono što je bio sinonim nekadašnjeg DSS-a, a to je spoj nacionalnog i demokratskog. Samostalni DSS jeste stranka desnice, ali desnog centra, umerene desnice, a ne neke radikalne i klerikalne organizacije, koja ide u ekstrem, u šta se predstvara DSS. To postaje ekstrem politike, kritika radi kritike, sa što ekstremnijim stavovima da bi se dobila medijska pažnja. A što je simptomatično, time privlače pažnju onih medija koji su DSS najviše satanizovali svih prethodnih godina, onih koji su izmišljeli afere i pravili od DSS-a i Koštunice neprijatelje, lopove i ko zna šta već, a Sanda Rašković Ivić i nekoliko ljudi oko nje ne izbijaju iz tih medija.
To pokazuje da je sklopljen pakt sa đavolom u ekstremu, bežanju u površne stavove, kritici vlasti po svaku cenu, gde se ne vidi ništa pozitivno. U tom se mi bitno razlikujemo. Smatramo da je neophodan evrorealizam, otvoren stav prema EU. Da EU kao takva Srbiji jeste partner, ali da Srbija ne sme po svaku cenu da ide ka evrointegracijama, ugrožavajući svoj državni i nacionalni interes. To jeste mera ravnoteže i balansa, koje treba uspostaviti i s EU i s Rusijom, sa SAD, Kinom i drugim partnerima jer suprotstavljanje velikim silama nikada nije dalo dobra, niti imalo pozitivan rezultat za Srbiju.