Dnevno imamo za jedan ćevap i nekoliko režnjeva salame

 u Srbiji prodaja opala oko 15 odsto. Iako se u Srbiji roštilj smatra nacionalnim jelom, po svemu sudeći, prosečan građanin naše zemlje retko ima na meniju taj specijalitet, odnosno dnevno, u najboljem slučaju, može da pojede jedan ćevapčić i nekoliko režnjeva salame.

Upozorenje SZO-a gotovo da gotovo nijedna vrsta mesa, kao ni prerađevina napravljenih na tradicionalan način – šunka, slanina... nije bezbedna je u drugim zemljama, mnogo bogatijim od naše, izavalo daleko veći pad prodaje mesa i mesnih prađevina, ali treba reći da je u njima potrošnja te namirnice po stanovniku i tada bila viša nego u Srbiji. Naime, prosečna potrošnja mesa, bez prarađevina, u Srbiji je oko 40 kilograma, dok je u u Nemačkoj oko 90, a i Francuskoj i više od 100. Reklo bi se da su građani tih zemalja i imali prostora da se odreknu potencijalno opasne namirnice, posebno što je na njihovom jelovniku mnogo češća riba, dok u Srbiji, ako je upozorenje iz SZO-a i imalo nekog ođeka, prostora za odricanje od mesa i nije bilo pošto ga, u proseku, malo i koristimo – jer nemamo dovoljno novca.



Naime, prosečna potošačka korpa u Srbiji poslednjeg meseca prošle godine bila je oko 67.000 dinara, dok je za minimalnu trebalo oko 35.000 dinara. U prosečnu korpu mesečno se može spustiti nešto više od 14 kilograma mesa i mesnih prerađevina, a budući da se računa da je troši tročlano domaćinstvo, to znači da na svakog člana porodice mesečno dođe oko 4,6 kilograma i mesa i mesnih prerađevina, odnosno godišnje oko 56 kilograma.



U prosečnu potrošačku korpu spusti se 700 grama junećeg mesa, četiri kilograma svinjskog i oko 4,8 kilograma pilećeg, te oko 200 grama yigerice, što znači da tročlano domaćinstvo mesečno potroši manje od deset kilograma svežeg mesa. Takođe, to govori da je mesečna potrošnja mesa, po članu domaćinstva, oko 3,3 kilograma mesa – odnosno oko 100 grama dnevno, ili 36 kilograma godišnje.



Preostala oko četiri kilograma su mesne prerađevine – oko 400 grama svinjskih rebara, 300 grama svinjskog vrata, pola kilograma slanine, kilogram čajne kobasice, 450 grama viršli, 200 grama praške šunke, 1,4 kilogram mortadele i 400 grama paštete, odnosno svaki član domaćinstva tokom meseca ima na raspolaganju oko 1,5 kilogram preređevina, što je dnevno oko 50 grama, ili 18 kilograma godišnje.



Oni čija primanja mogu da napune samo minimalnu potrošačku korpu, mesečno u nju mogu spustiti gotovo upola manje mesa i mesnih prerađevina – ukupno oko osam kilograma. U tu korpu staje oko pet kilograma mesa – 400 grama junetine, 1,8 kilogram svinjetine, 2,8 kilograma piletine i 200 grama yigerice, odnosno oko 1,7 kilogram mesa po članu domaćinstva mesečno, ili oko 20 kilograma mesa godišnje, ili 56 grama dnevno. Još je manje mesnih prađevina – po 300 grama suvih rebara i slanine, 200 grama viršli i čajne kobasice, pola kilograma kobasice od svinjskog i mešanog mesa... Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da je izvesno da je pad prodaje mesa i mesnih prerađevina izazvan niskim zaradama i sve nižim standardom građana.



– Platežna moć građana sve je manja, i to je sasvim sigurno razlog opadanja prometa mesa i mesnih prerađevina, ali i ostalih proizvoda – kaže Papović. – Sumnjam da je razlog upozorenje SZO-a jer se na ovim prostorima i meso i tradicionalno proizvedene mesne prerađevine – poput šunke, slanine, kobasica... koriste u ishrani već vekovima i sigurno je da su zdraviji od polutrajnih proizvoda koji se najčešće nude u prodavnicma.



D. Mlađenović

Ne pomažu ni sniženja



Iako, naravno, razloga za pad prodaje mesa i mesnih prerađevina ima više – jer se mnoga domaćinstva tokom zime sama pobrinu za punjenje zamrzivača i pušnica, gotovo je izvesno da je, uz prosečne zarade građana Srbije, najverovatniji razlog nedostatak novca, a ne upozorenje SZO-a. Ipak, da je prodaja mesa manja, a da je ponuda veća od tražnje, potvrđuje i to što su sniženja mesa, uglavnom svinjskog i pilećeg, veoma česta, pa se ovih dana kilogram krmenadli na više mesta – od velikih trgovinskih lanaca pa do malih mesara, prodaje ispod 300 dinara, a još je povoljnije kada se kupuje meso za sušenje.