Imenovanje predsednika uz saglasnost većine vlasnika stanova

 sprovodi telefonskim putem, da se glasovi dobijaju i od lica koji nisu vlasnici stanova, ni nosioci stanarskog prava i da nije uredu što pored potpisa nema broja lične karte potpisnika. 

– U zgradi ima 23 stana pa ukoliko se odbiju glasovi dobijeni telefonski i potpisi onih koji nisu vlasnici stanova, zgrada u Ulici Berislava Berića 10 nema legitimno izabranog predsednika Skupštine stanara – tvrdi Samardžić.Njemu je krivo i što se od stanara ubira mesečni prihod radi održavanja zgrade premda ništa veliko do sada nije urađeno pa se, kaže, novac gomila neiskorišćen.



– Stanari nisu pitani o visini mesečnog izdvajanja. Već imamo prihod od izdavanja zajedničkih prostorija, što je sasvim dovoljno za sitne opravke jer velikih investicija nismo imali, a sistem kontrole novca ne postoji. Osim toga, Skupština stanara se nije sastajala u protekle dve i po godine – naglašava Samardžić.



Tragom ove priče, u Gradskoj upravi za urbanizam kažu da su nadležni za izdavanje uverenja o konstituisanju skupštine zgrade (stanara) i o izboru predsednika skupštine zgrade.– Te odluke su neformalni pravni akti, i za izdavanje uverenja potrebno je da odluka sadrži datum donošenja, ime i prezime predsednika skupštine zgrade, čitko napisana imena stanara, njihove svojeručne potpise, da budu overena pečatom skupštine zgrade i potpisana od zapisničara i predsednika skupštine stanara – naglašava pomoćnik načelnika Gradske uprave za urbanizam Dejan Mihajlović.



– Da bi se izdalo uverenje o konstituisanju skupštine zgrade i izboru predsednika neophodno je da postoji saglasnost većine vlasnika stanova i drugih pojedinačnih delova zgrade za konkretnu stambenu zgradu. Nakon podnošenja zahteva za izdavanje uverenja, ova gradska služba upoređuje da li je odluka doneta dovoljnim brojem glasova tako što se potpisi upoređuju sa spiskovima vlasnika i korisnika stanova koje vodi „Informatika”. Ako ustanovimo da je odluka doneta uz dovoljan broj potpisa, izdajemo Uverenje  o konstituisanju skupštine zgrade i izboru predsednika.



I Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada je predvideo da se predsednici skupštine zgrada biraju većinom od ukupnog broja glasova, i da umesto vlasnika stana može glasati član domaćinstva i zakupac. Ostale pojedinosti u vezi s izborom predsednika skupštine Predlog zakona ne određuje, ali iz agencija koje se profesionalno bave upravljanjem stambenim zajednicama kažu da će prilikom brojanja glasova pri izbora upravnika i dalje važiti svojeručni potpisi. Podaci poput broja lične karte i JMBG-a smatraju se ličnim po preporuci ombudsmana. Zapisnik, pečat i potpisi zapisničara i predsednika skupštine stanara ostaju.

Međutim, ukoliko regulativa bude usvojena u republičkom parlamentu, problemi na koje sada ukazuje Dragan Samardžić iz Ulice Berislava Berića 10  biće izbegnuti.Odredbe Predloga zakona kažu da se sastanci skupštine stambene zajednice održavaju najmanje četiri puta godišnje, da skupština stambene zajednice usvaja izveštaj o radu upravnika (predsednika) skupštine stambene zajednice te da Skupštinu može zakazati i svaki vlasnik stana ili vlasnik posebnog dela zgrade.

Skupštine stambenih zajednica donose odluku o visini mesečnih izdvajanja za troškove održavanja zgrade i za rad organa stambene zajednice. One odlučuju i o organizovanju poslova održavanja zgrade, staraju se održavanju katastarske parcele, bliže određuju i kućni red, vode računa o korišćenju i unapređivanju zajedničkih delova zgrade, odlučuju o uzimanju kredita radi investicionog održavanja.



Svaka stambena zajednica imaće svoj račun, matični broj i PIB. Lokalne samouprave će voditi registar stambenih zajednica, a u njega će se unositi adresa i poslovno ime, podaci o delovima zgrade, broju stanova, garažnih mesta na katarstarskoj parceli, poslovnom prostoru...



Z. Delić