Bebe iz epruvete i u privatnim klinikama

Naime, Republički fond za zdravstveno osiguranje raspisao je javni poziv privatnim zdravstvenim ustanovama da se prijave za sklapanje ugovora za lečenje neplodnosti, odnosno za postupke vantelesne oplodnje.

Ponudu dostavljaju nadležnoj filijali Fonda, na čijoj teritoriji se nalazi ustanova koja konkuriše, najkasnije do 18. aprila, a usluge će pružati do kraja godine, odnosno do 31. decembra. Uključivanjem privatnih klinika u postupke vantelesne oplodnje ova usluga bi bila dostupna za više parova koji ne mogu na drugi način da dođu do potomstva.

Pacijenti koji uđu u program vantelesne oplodnje sada čekaju između šest i devet meseci, od momenta kada započnu i prijave se, pa do momenta rada. Pokrajinska sekretarka zadužena za zdravstvo i upravnica Zavoda za humanu reprodukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, prof. dr Vesna Kopitović, kaže da u Srbiji ima pet državnih ustanova koje se bave vantelesnom oplodnjom, po jedna u Novom Sadu, Nišu i Valjevu i dve u Beogradu.

- Najviše se uradi u Kliničkom centru Vojvodine, 450 parova godišnje, dok se u ostalim ustanovama uradi između 250 i 300 parova. I pored toga, pacijenti sada čekaju i do devet meseci do momenta rada, jer je dugačka procedura. Moraju da prikupljaju nalaze, idu na prvostepenu komisiju RFZO, stručnu komisiju u Kliničkom centru Vojvodine, dva puta kod svog doktora po uput. Sve to dugo traje i zbog toga parovi dugo čekaju na početak procedure. Podržavam ideju da država odobri privatnim ustanovama da se uključe u program, ukoliko ne mogu svi pacijenti da budu primljeni u državne klinike - kaže dr Kopitović i napominje da postoji 10 ustanova van plana mreže zdravstvenih ustanova, odnosno iz privatnog sektora, koje imaju dozvolu Ministarstva zdravlja i licencu od Uprave za biomedicinu da mogu da rade ove postupke.

Postupak VTO radio se, pored državnih, i u privatnim klinikama od 2008. do 2012, a nakon toga one nisu bile uključene. Dr Kopitović kaže da će sada sklapanje ugovora s ustanovama biti brže, a navodi i da struka insistira na tome da pacijenti sami biraju u koju ustanovu će ići. Ranije je bio princip da svuda bude isti broj pacijenata i to da prvo budu popunjene državne, a potom privatne ustanove.

- Jedine ustanove koje se bave vantelesnom oplodnjom u Vojvodini su u Novom Sadu i to su “Genezis”, “Ferona” i “Perinatal”, a u Srbiji ih ima još sedam, i to šest u Beogradu i jedna na jugu Srbije, u Leskovcu. Pacijenti dugo čekaju do početka procedure, samo Klinika za ginekologiju i akušerstvo je puna do oktobra - kaže dr Kopitović i napominje da bi bilo dobro kada bi postojao vaučer, na osnovu kojeg bi pacijenti u jednoj ustanovi sve uradili, što bi i skratilo i pojednostavilo proceduru. Vaučer bi dobijali parovi koji imaju indikaciju, a postupak bi mogli da rade u bilo kojoj klinici i refundiraju novac.

Kopitovićeva podseća na to da je od januara ove godine ukinuta mogućnost dopunskog rada u državnim klinikama.

- U novosadskoj Klinici za ginekologiju i akušerstvo godišnje se uradi 450 parova, a u dopunskom radu bi moglo još 200. I dopunski rad, kao i rad u privatnim klinikama mogu da budu opcija, a na državi je da proceni šta je jeftinije - navodi dr Kopitović i dodaje da će postupak biti skuplji u privatnim institucijama.

Pokrajinska sekretarka kaže da je RFZO sada u fazi pravljenja cene, a napominje da cena može da bude veća za privatne ustanove. U državnim ustanovama postoji oprema i kadar, a cena lekova i preparata je ista, dok u privatnim klinikama mora da se uračuna i plaćanje timova, kao i amortizacija opreme.

LJ. Petrović

VTO finansiraju i grad i pokrajina i republika

U Klinici za ginekologiju i akušerstvo radi se postupak vantelesne oplodnje u okviru Nacionalnog programa, kao i parovi kojima proceduru plaća Grad Novi Sad.

Takođe, Pokrajina je dala mogućnost parovima koji imaju dete, ne mogu da ga dobiju prirodnim putem, a žele drugo, treće ili svako drugo naredno, da mogu da ga dobiju u postupku vantelesne oplodnje.