Đurić: Na predstojećim izborima glasaće se i na Kosmetu

parlamentarni izbori 2014. godine – izjavio je za „Dnevnik” direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Komentarišući najave da do nastavka briselskih razgovora Beograda i Prištine na najvišem nivou neće doći dok se ne okončana izborni proces u Srbiji, Đurić konstatuje da „niko nije formalno doneo takvu odluku”.

– Organizovanje sastanaka u Briselu na najvišem nivou do sada je uvek bilo u nadležnosti posrednika i plod obostrane volje Beograda i Prištine. Čini mi se da je u ovom trenutku veća prepreka novoj rundi takvih razgovora politička nestabilnost u Prištini nego predstojeći izbori u Srbiji – kaže Đurić, dodajući da ne veruje u autentičnost političkog šoua u Prištini, čiji je deo i suzavac u parlamentu, uz napomenu da rečnik koji se sad koristi ne doprinosi boljim odnosima na KiM.

Odgovarajući na pitanje koliko sve to može biti režija Albanaca da ne ispune svoj deo iz Briselskog sporazuma, direktor Kancelarije za KiM ukazuje na to da, „nažalost, neispunjavanje obaveza koji se tiču osnivanja Zajednice srpskih opština jeste nešto što u ovom trenutku odgovara svim albanskim političkim činiocima na Kosovu i Metohiji„.

– Smatram da je u pitanju politička igra za vlast, i to između klanova koji se bave politikom na KiM. Na kartu nacionalizma danas u Prištini igraju i opozicija i stranke na vlasti, a na gubitku je srpska zajednica. Jednostavno, ne verujem u autentičnost tog njihovog političkog sukoba – ističe Đurić.

Uporedo s dešavanjima u Prištini domaća javnost je sa zanimanjem propratila i izjavu šefa Delegacije EU u Beogradu ambasadora Majkla Devenporta da će Unija insistirati da Priština ispuni deo Briselskog sporazuma koji se tiče osnivanja ZSO. Činjenicu da se i ovog puta, kako je napomenuo i sam diplomata EU, rok ne zna kada su u pitanju obaveze Albanaca, Đurić komentariše kratko da „rokovi koji se stalno pomeraju i nisu rokovi”.

– U to smo najneposrednije mogli da se uverimo u procesu stvaranja uslova za formiranje Zajednice srpskih opština, ali i u nekim drugim oblastima dijaloga, pomenuću samo telekomunikacije - dodaje naš sagovornik.

Upitan o obavezama Srbije iz Poglavlja 35 koje, po Devenportu, zemlja mora da ispuni, Đurić napominje da je reč o tome da je obaveza predstavnika Beograda „kao odgovornih ljudi i državnika, jeste da ojačamo regionalnu stabilnost i time stvorimo uslove za nesputani ekonomski razvoj Srbije”.

– To je obaveza koju imamo prema sebi samima, a briselski dijalog je doprinos ostvarivanju tog našeg interesa. U tome smo saglasni sa EU – kaže Đurić.

Upitan hoće li se u razgovorima s Prištinom, koji se budu ticali Srpske pravoslavne crkve, uključiti njeni predstavnici, direktor Kancelarije za KiM napominje da to, „nažalost, ne zavisi samo od nas da li će i kada tih razgovora biti”.

– Beograd smatra da je položaj SPC i pitanje njene imovine jedno od urgentnih pitanja koja je potrebno rešavati dijalogom, i ako tih razgovora bude razumljivo je da oni ne mogu biti vođeni, a da u njih na neki način ne bude uključena SPC – pojašnjava Đurić.

Osvrćući se na aktuelnu atmosferu na Kosovu i Metohiji, posebno u svetlu predstojećeg osnivanja suda za ratne zločine OVK, direktor Kancelarije za KiM zaključuje da je „razumljiva i opravdana zabrinutost nekih političkih predstavnika Albanaca da bi se mogli naći na udaru suda za ratne zločine”.

– Osim protivljenja formiranju ZSO, to je još jedna tema koja ih ujedinjuje u interesu da KiM bude zona političke nestabilnosti – ukazuje Đurić.

Svetlana Stanković

I srpski kandidat za predsednika KiM

Marko Đurić ističe i da Srbi na KiM treba da imaju svog kandidata za predsednika Kosova. „Savetovali smo predstavnike Srpske liste da se tako postave. Mislim da će doneti odluku u interesu Srba, a ako Srbi ne budu imali svog kandidata, ne izgleda realno da podrže Hašima Tačija”, smatra Đurić.