Srbija nasledila i 8,8 milijardi evra duga SFRJ

„Dnevnik“ dobio iz Narodne banke Srbije krajnji rok dospeća duga SFRJ Pariskom klubu poverilaca je 2041.godina, pri čemu se godišnja otplata glavnice od ove pa do 2024. za Srbiju kreće između 68 i 177 miliona evra godišnje, a iznos glavnice koja će se plaćati godišnje u periodu od 2025.do 2014. kreće se između 12 i 30 miliona evra.

No, to nije sve što je Srbija „ nasledila“ od SFRJ: podaci NBS kažu da krajnji rok dospeća duga prema Londonskom klubu poverilaca je 2024, a godišnje će se otplaćivati glavnica u iznosu od 37 miliona dolara, dok je krajnji rok dospeća duga prema Svetskoj banci 2031, a godišnje se otplaćuje glavnica od 54,56 miliona evra. Poslednja rata duga prema Evropskoj uniji dospeva ove godine i iznosi 44,77 miliona dinara.

To je ono što nas čeka, ali već ove godine, rekli su nam u NBS, Srbija na ime duga SFRJ treba da stranim kreditorima uplati 276,94 miliona evra. Od tog iznosa Pariskom klubu poverilaca treba platiti 103,64 miliona, Londonskom klubu poverilaca 53,82 miliona, Svetskoj banci 74,71 milion i EU 44,77 miliona evra. Srbija sve je sve svoje obaveze i dugovanja nasleđene od SFRJ redovno servisirala preko Narodne banke Srbije i tu zastoja nema. Tih 276,94 miliona evra za ekonomski stabilne države ne bi predstavljao veliki problem i teret, ali za Srbiju koja je tek ušla u finansijsku konsolidaciju to je iznos koji je malo veći od ušteda koje su postignute umanjenjem penzija od novembra 2014.godine, odnosno od nepopularnih mera koje je država uvela da bi stala na noge i obezbedila redovnu isplatu prinadležnosti najstarijima. Drugim rečima, sve ono što je sa umanjenjem penzija ušteđeno otiće će ove godine na vraćanje starih nasleđenih dugova.

U NBS ističu da je Srbija od SFRJ nasledila javni dug u iznosu od oko 8,8 milijardi evra, računato prema kursu na dan 31.12.2015.godine. Od ukupnog javnog duga koji je nakon sukcesije SFRJ nasledila Srbija dug prema Pariskom klubu poverilaca iznosio je 4,1 milijardu, Londonskom klubu poverilaca 2,5 milijardi, Svetskoj banci 1,8 milijardi i Evropskoj uniji 223 miliona evra. Iz NBS napominju da obaveze prema ovim stranim kreditorima od maja 1992. do aprila 2002.godine, odnosno u periodu primene međunarodnih ekonomskih sankcija, pa do dospeća prve rate duga po novim regulisanim obavezama, nisu otplaćivane. Od 2001. do 2005. Srbija je zaključila sa kreditorima Pariskog i Londonskog kluba i Svetskom bankom sporazume o regulisanju pripadajućeg dela obaveza bivše SFRJ, dok je za obaveze prema Evropskoj investicionoj banci potpisala sporazum sa EU. Od tada redovno izmiruje dugovanja nasleđena od bivše SFRJ.

Direktor Uprave za javni dug Srbije Branko Drčelić kaže za „Dnevnik“ da su dugovi koje je imala SFRJ podeljeni između bivših republika, a sada samostalnih država, prema učešću BDP pojedinih republika 1989. godine. Dobrim delom to je, po Drčelićevim rečima, i odrazilo iznose, koje su pojedine firme tokom 70-ih i 80-ih godina 20.veka uzimale od stranih banaka, a koje je SFRJ preuzela u javni dug nakon 1983.

Prema dostupnim podacima, bivša Jugoslavija je u trenutku raspada dugovala oko 16 milijardi dolara.To se krajem 80-ih i početkom 90-ih smatrao ogromnim javnim dugom, te tako već 1990. ondašnji savezni premijer Ante Marković nije mogao da za SFRJ dobije nove kredite, jer su strani poverioci, poput MMF-a i Svetske banke, procenjivali da je Jugoslavija prezadužena. Raspadom SFRJ izvršena je raspodela duga eks Jugoslavije, pa je tako ondašnjoj SRJ (koju su činile Srbija i Crna Gora) pripalo 36,5 odsto, Hrvatskoj 29,5 odsto, Sloveniji 16,4 odsto, BiH 13,2 i Makedoniji 5,4 odsto.

Prema objašnjenju ekonomiste Mlađena Kovačevića dug SFRJ do 1978. bio je, zapravo, skroman, ali je posle toga počeo da raste sve do 1983, od kada je kredita i za ondašnju državu bilo sve manje.

– Za vreme Slobodana Miloševića zemlja se zadužila svega 400 miliona evra. Tada je kredite bilo moguće dobiti samo od Kine i Kuvajta, a veće zaduženje su onemogućile sankcije. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, ali predsednici vlada u vreme Miloševića nisu ni imali mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva – ocenio je Kovačević.

Za vreme dok Srbija , zbog međunarodnih sankcija nije mogla čak i da je htela, a bilo je takvih potreba, da se zadužuje bivše jugoslovenske republike su sa sticanjem nezavisnosti počele da pored nasleđenih dugova uzimaju nove kredite. Ekonomisti procenjuju da danas dug SFRJ izgleda „smešno“ mali u odnosu na javne dugove koje imaju šest država nastale od jedne zajedničke zemlje.

Procenjuju da su danas naslednice SFRJ deset i više puta zaduženije od nekada velike države, napominjujući da su neke uspele čak i da „ispeglaju“ neka ranija dugovanja odnosno da im ona budu otpisana, ali da im ni to nije pomoglo da umanje javni dug. Naprotiv, javni dug u svim bivšim jugoslovenskim republikama iz godinu u godinu je sve veći , ali one ipak, za razliku od vremena SFRJ i vladavine Ante Markovića, uspevaju da dobiju nove kredite i strane finansijske organizacije ih ne smatraju prezaduženim. Za razliku od finansijskih organizacija, ekonomisti su složni u oceni da su sve bivše jugoslovenske republike danas prezadužene i da je samo pitanje kada će neke od njih doživeti sudbinu Grčke.

Ljubinka Malešević

U debelom smo minusu

Javni dug Srbije na kraju 2015.godine iznosio je 24,8 milijardi evra, što je 75,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija. U poređenju sa prethodnom, 2014, javni dug je povećan za oko dve milijarde evra. Naime, na kraju 2014. javni dug Srbije iznosio je 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u. Najniži iznos javnog duga u poslenjih deceniju i po , bio je 2008. kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP. Inače, Zakonom o buyetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.

Stigle pare iz Pariza

Tek januara 2014. Trgovački sud u Parizu odmrzao je novac bivše Narodne banke Jugoslavije, koji se nalazio u francuskoj banci Kredit liones u ukupnom iznosu od 24,5 miliona evra. Novac je zamrznut devedesetih godina prošlog veka, kad još nije bilo poznato koje su države naslednice Jugoslavije. Kriterijum za podelu novca definisan je Sporazumom o pitanjima sukcesije između zemalja sukcesora bivše SFRJ, kao i sporazumom između Srbije i Crne Gore o regulisanju finansijskih prava i obaveza. Raspodelom novca Srbiji je pripalo 11 miliona evra. Inače, francuska banka nije želela da dopusti raspolaganje novcem bez sudske odluke, a formalni postupak pred Trgovačkim sudom u Parizu pokrenula je Narodna banka Srbije 2013.