Svaki osmi suncokret posejan na svetu je novosadski

koje je održano  u velikoj sali zgrade opštine Vrbas. Predstavnici Instituta ratarstvo i povrtarstvo predstavili su trenutno stanje u poljoprivredi i podelili korisne savete o krmnom bilju, kukuruzu, soji i suncokretu.

Rukovodilac Odeljenja za kukuruz novosadskog instituta dr Goran Bekavac naglasio je da je najgora moguća stvar posle žetve paljenje zemlje, ističući da žetveni ostaci moraju da se zaoru. U Vojvodini kukuruz se gaji na površini od 600 hiljada hektara.

– Klasična obrada zemljišta daje najbolje rezultate, a čuvanje vlage u zemljištu je od izuzetnog značaja – kazao je dr Bekavac.

Po njegovim rečima, Srbiji godišnje fali 200 mm padavina, i bilans vlage u zemljištu je veoma loš, zato kukuruz zahteva izuzetno pažljivu setvu i agrotehniku.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo je napisao i preporuku za setvu za sve poljoprivrednike, a njegovi predstavnici naglašavaju da su dostupni za sve savete.

Rukovodilac Odeljenja za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Igor Balalić kazao je da se novosadski suncokret seje na površini od tri miliona hektara širom planete, „a ako uzmemo da se na svetu prostire na 24 miliona hektara, to znači da je svaki osmi suncokret na svetu novosadski”.

– Imamo 562 hibrida suncokreta, koji se najviše izvoze u Rusiju i Ukrajinu, ali i u zemlje Evrope – kaže Balalić. – Bitno je da naš suncokret nije genetski modifikovan.

Rukovodilac Odeljenja za soju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Vuk Đorđević naveo je da je prošla sezona bila nepovoljna za proizvodnju soje.

– Rezultati mikroogleda za prethodnu godinu pokazuju da je na području opštine Vrbas bio jedan od najboljih prinosa soje, uz Rumu, Sremsku Mitrovicu i Loznicu – kazao je dr Đorđević, i preporučio poljoprivrednicima da vreme setve odlučuju isključivo na osnovu  temperature zemljišta.

Predstavnica Odeljenja za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Snežana Katanski kazala je da se našoj teritoriji gaji 70 vrsta krmnog bilja.

– Najzastupljenija je lucerka, koje ima tri vrste, a osim nje, predlažemo poljoprivrednicima da gaje crvenu detelinu, koja podnosi kisela zemljišta, a seje se kao i lucerka – kazala je Snežana Katanski.

Po njenim rečima, stočni grašak, kao i grahorica, pronašao je svoju primenu u stočnoj ishrani i stočari ih sve više gaje i koriste. Sudanska trava se pokazala kao odlična zbog visokog prinosa, a jedan od posetilaca Savetovanja, poljoprivrednik iz Vrbasa Zoran Žižin kazao je da je prvenstveno koristi u prehrani ovaca i konja koje gaji.

Na Savetovanju se moglo čuti nešto više i o konzerviranju kabaste stočne hrane – konkretno, na koji način sačuvati i povećati hranljivost bilja i kojim metodama se služiti – o čemu je govorio rukovodilac Odeljenja za krmno bilje s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Đura Karayić.

– Prednosti senaže su smanjenje rizika od kiša, tada su najmanji gubici 13-15 odsto, list je očuvan i dobija se otkos više, bolja je svarljivost i visoka hranljivost – kazao je dr Karayić. 

Bitne savete poljoprivrednici su mogli čuti o vremenu kosidbe lucerke, kao i da, što se ranije kosi, lucerka je sve kvalitetnija.

– Prvi otkos treba da je od 25. do 28. aprila, zatim drugi kada je početak cvetanja, treći u fazi punog cvetanja, četvrti u fazi početka cvetanja, i poslednji u periodu od 10. do 20. oktobra – naveo je dr Karayić, i dodao da češća kosidba dovodi do brže regeneracije sorti. – Prvi otkos je najkvalitetniji. Koliko je ishrana bitna kod stoke govori činjenica da hrana utiče 60 odsto na kvalitet mleka kod krava, dok genetika čini samo 25 odsto.

Članica Opštinskog veća Vrbas za poljoprivredu Livia Boganč Andrijašević kazala je da je Vrbas nekad bio daleko poznat po poljoprivredi i privredi i da će biti opet.

M. Stakić

NS seme uvek dobro rađa

Stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji postoji 78 godina, preporučuju svoje hibride kukuruza, suncokreta i soje kao najbolje na tržištu. Institut proizvodi 285 hibrida kukuruza, a ponosni su na NS-3014, NS-4015, NS-4030, NS-4023, NS-5043 i NS-5083, NS-5051, NS-6102... Odeljenje za suncokret dobilo je priznanje „Najbolje iz Srbije”, a među njihovim hibridi izdvajamo „NS fantazija”, „NS konstantin”, „pegaz”, otporan na plamenjaču, „duško” i „sremac”, otporni na volovod, kao i „gricko” konzumni hibrid. Preporuka za soju je „apolo”, „maksimus”, „sava”, „NS fantast”, takođe sorte „rubin”, „valjevka”, „galina”, kao i „NS princeza”, zavisno od zemljišta.