Falš novčanice uvaljuju na pijacama i feštama

Tom prilikom zaplenjeno je 5.000 lažnih novčanica u apoenima od 100 dolara. Praksa je pokazala da kriminalci ne rade po poruybini već štampaju falsifikate pa ih onda nude na crnom tržištu, ubacujući takve novčanice u legalne tokove prilikom plaćanja u gotovini, a da se izbegava zamena u menjačnicama.

Falsifikovani novac koji je kriminalna grupa štampala u Srbiji otkriven je u državama bivše Jugoslavije i u Rumuniji, a u Češkoj je prošlog septembra uhapšeno dvoje osumnjičenih s 1.300 lažnih novčanica od 100 dolara.

Falsifikovanje zahteva učešće većeg broja ljudi, počev od organizatora i finansijera, preko specijaliste štamparske i grafičke struke, do krijumčara i distributera.

Dejan Rastović iz SBPOK-a kaže da je falsifikatorima najteže da dođu do kvalitetnog papira i da urade pripremu za štampu tih novčanica.

– Ako je kvalitet novčanice dobar, onda je taj papir nabavljen u sivoj zoni, dok se za novčanice lošijeg kvaliteta koriste razne vrste papira koje se mogu naći u slobodnoj prodaji – rekao je Rastović za RTS.

U nedavno objavljenoj studiji „Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala”, koju je uradila radna grupa MUP-a, predočava se da među otkrivenim falsifikovanim novčanicama u Srbiji najveći udeo imaju falsifikati dinara – 70 odsto. Od falsifikata inostranih valuta najbrojniji su falsifikati evra – 21,5 odsto. Falsifikati američkog dolara čine oko osam procenata, dok je učešće drugih stranih valuta zanemarljivo.

U odnosu na falsifikate domaće valute, u zapleni falsifikata inostranih valuta prisutna je obrnuta tendencija – povećana je količina njihove ukupne zaplene, kao i količina zaplenjenih evra i američkih dolara. Preovlađuju falsifikati evra u apoenima od 200, 100 i 50, a u 2014. godini i od 20 evra. Falsifikati dolara su najčešći u apoenima od 100. Ostali falsifikati stranog novca su konvertibilne bosanske marke, britanske funte, švajcarske franke, hrvatske kune itd.

Na osnovu dosadašnjih ekspertiza falsifikovanih novčanica, koju obavlja Narodna banka Srbije, utvrđeno je da su uglavnom srednjeg ili lošijeg kvaliteta, najčešće izrađene kompjuterskom tehnikom ili sito-štampom. Falsifikati domaćih novčanica su izrađeni na komercijalnom nezaštićenom papiru, korišćenjem ink-yet i laserskih štampača ili modernih fotokopir aparata u boji. Otkriveni su i kvalitetniji falsifikati novčanica u apoenima od 1.000 dinara, koji su izrađeni na zaštićenom papiru s UV elementima. Falsifikati evra i dolara su u najvećem broju izrađeni tehnikom ravne štampe, ali je izvestan broj rađen tehnikom duboke štampe, kao tzv. superdolar, koji spada u falsifikate veoma dobre izrade. Falsifikati dolara izuzetno dobrog kvaliteta zaplenjeni su u ilegalnoj štampariji koja je nedavno otkrivena.

U izradi falsifikovanih novčanica evra, falsifikatori se sve više oslanjaju na prefabrikovane elemente, kao što su hologrami ili metalne trake, koji se mogu nabaviti putem internet mreža „Klirnet“ i „Darknet“, a kojima se može pristupiti uz pomoć specifičnih softvera i posebnih ovlašćenja. „Darknet” tržišta, takođe, omogućavaju kupovinu falsifikovanih evra u manjim količinama, koje se isporučuju koristeći standardnu poštu i usluge dostavljanja paketa.

U poslednje vreme je uočeno da se pojedini pripadnici organizovanih kriminalnih grupa uključuju u proces krijumčarenja i distribucije falsifikovanog novca, ali ne i u proces organizacije i finansiranja njegove izrade.

Falsifikovane novčanice koje su namenjene lokalnom tržištu koriste se pri kupovini robe na pijacama ili javnim, kulturnim i zabavnim manifestacijama s većim brojem učesnika.

Cena falsifikovanih novčanica na ilegalnom tržištu kreće se u rasponu od 20 do 30 procenata od njihove nominalne vrednosti. Osim toga, falsifikovane novčanice se krijumčare preko Srbije i distribuiraju u zemljama u regionu.

Kriminalna aktivnost vezana za falsifikovanje novca ne ugrožava Srbiju u velikoj meri, predočava se u studiji i upozorava da je prisutan rizik od pojave ilegalnih i legalnih štamparija za izradu veće količine falsifikovanog novca dobrog kvaliteta, kao i od pojave njegovog krijumčarenja i distribucije.

N. Perković

Otkriveno više od 8.000 lažnih novčanica

Po podacima Narodne banke Srbije, prošle godine je otkriveno gotovo 5.700 falsifikovanih novčanica domaće valute. Gotovo 37 odsto su novčanice od 2.000 dinara, 30 odsto su apoeni od 500 dinara, a svaka četvrta novčanica koja je falsifikovana, bila je u apoenima od 1.000 dinara.

U istom periodu otkriveno je gotovo 2.600 lažnih dolara i evra.

– Najviše se isplati da se štampaju oni apoeni koji mogu da prođu. Nema pravila, falsifikuje se evro od 500, 100, 50, 20, 10. Falsifikuju se dinari od 1.000, 500, 2.000; dolari od 100 – čak su falsifikovane i kovanice – ističe Rastović.