Ljulja nam se stub proizvodnje hrane

 bili uočljivi već od drugog kvartala, pogotovo u poređenju sa katastrofalnim podacima iz 2014, te je i bilo očekivano da se godina završi sa rastom BDP-a. No, taj rast je daleko od spektakularnog i ne može da posluži kao temelj za tvrdnju da smo dospeli na „zelenu granu”.

– Kada u Vojvodini posmatramo gde je došlo do rasta, a gde do pada, mora da zabrine to što je industrijska proizvodnja u prehrambenom sektoru u decembru 2015. bila manja u odnosu na isti period 2014. za čak 27 procenata. Naravno, lako se objašnjenje može potražiti u činjenici da u decembru praktično više nije bilo prerade šećerne repe, jer je ukupna proizvodnja slatkog korena bila svega 60 odsto u odnosu na 2014, a slična je situacija i sa suncokretom zbog čega su uljare krajem godine radile smanjenim kapacitetom. Međutim, ipak je u pitanju ogroman pad koji mora da nas zabrine, jer pokazuje da nešto u sistemu ne valja – pojašnjava za „Dnevnik” Ratko Filipović, predsednik Privredne komore Vojvodine.



Posledica ovakvih kretanja je i činjenica da je u Vojvodini procentualno više pao eksport no što je ukupno kliznuo u Srbiji – iz APV je lane, posmatrano u američkim dolarima, izvezeno za 13,8 odsto manje nego u 2014, dok je na nivou države minus na nivou 10 procenata. To možda jeste razumljivo ako se zna da je struktura vojvođanskog izvoza takva da su u prvom planu poljoprivreda i prehrambena industrija, ali svakako nije za puko sleganje ramenima.



– Za kompletan agro sektor ovo mora biti ozbiljna crvena lampica – upozorava Filipović. – Kada na to dodamo aktuelno nezadovoljstvo poljoprivrede subvencijama planiranim za ovu godinu, teško je sa puno optimizma govoriti o 2016. Jer, ni poljoprivredna gazdinstva ni prehrambena industrija i inače nemaju više dovoljno snage, finansijske, ekonomske, ni da održe kontinuitet poljoprivredne proizvodnje, a kamoli da ga podignu na najviši evropski nivo. I onda još država drastično smanji direktna izdvajanja za agrar...



Ilustracije radi, agrarni buyet u 2016. je 13 procenata manji nego 2013, konkretno za 64 miliona evra. Pri tome su u odnosu na pre tri godine subvencije skresane za trećinu, odnosno smanjena su izdvajanja u tom pravcu za čak 104 miliona evra, s tim da će preko Uprave za agrarna plaćanja ići svega 169 miliona evra naspram 286 miliona u 2013. 



– To nisu mala smanjenja, naročito za vojvođanski agrar, jer su u pitanju ozbiljne površine i ozbiljne proizvodnje. U tom svetlu, ako posmatramo stub hrane kao jedan od temelja industrijske proizvodnje i izvoza u Vojvodini, teško da možemo reći kako idemo u dobrom pravcu. Naravno, nezahvalno je početkom februara govoriti o prognozama poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini, prolećna setva nas tek očekuje.



Stručnjaci već upozoravaju da zimske vlage nema dovoljno, nije bilo ni snegova ni kiše, te ako u narednom periodu ne budemo imali idealan raspored padavina, ne možemo previše očekivati. Tim pre što se ništa nije promenilo od prethodnih suša, podseća Filipović, jer i dalje nemamo sisteme za navodnjavanje, ni Arapi ih nisu doneli.



– Savremena poljoprivreda ne može bez ulaganja, što u našim uslovima – ali ne samo našim – znači da ne može bez aktivne podrške države. A vidimo da država nema snage čim smanjuje i ono što je minimalno do sada davala. Nažalost, stiče se utisak da se teret stabilizacija državnih finansija dobrim delom prebacuje na poljoprivredu, koja to ne može da izdrži. I to će, realno, na kraju svima nama stići na naplatu. Ne kroz poskupljenje poljoprivrednih proizvoda, jer će našu proizvodnju zameniti jeftini uvoz, već kroz trajno ubogaljenje domaćeg agrara.



Miroslav Stajić