Bolje biti star nego mlad

 ali su u svakom slučaju stigli do penzije i na taj način lakše se pomirili sa sudbinom da za njih više posla nema. Rešavanje viška zaposlenih ovim najbezbolnijim i socijalno utešnim načinom doveo je do toga da trenutno u dve trećine opština u Srbiji, a u Vojvodini samo u dve od 45, danas ima više penzionera nego radnika.

Iz samo ovog podatka jasno je da je penzionerska kasa pukla na mnogo mesta i da se nešto moralo uraditi kako se ona ne bi skroz raspala. Rešenje je nađeno 2014.godine kroz izmenu Zakona o PIO koji je odredio da muškarci koji idu pre 65, a žene pre 61 godine života, bez obzira na to koliko radnog staža imaju, dobijaju prevremenu penziju koja donosi umanjenje od 20,4 odsto, u zavisnosti od godina koje nedostaju do limita.

Nesporno je da u većini evropskih država postoji kategorija prevremenog penzionisanja i da su uvedeni kazneni penali za sve godine koje nedostaju do punog radnog ili životnog veka utvrđenog za penzionisanje. To se moralo uvesti u i kod nas i tu niko ne bi smeo da ima zamerke. No, problem je što je naš penzioni sistem otišao i korak dalje od prakse u drugim državama i utvrdio da su prevremene penzije zapravo trajne. Drugim rečima, onaj ko jednom ode u prevremenu penziju zato što nije ispunio uslov u pogledu godina života nikada više ne može dobiti punu penziju! U drugim državama, prevremene penzije prelaze u starosne u trenutku kada se ispune tražene godine života za penzionisanje.



Upravo tu razliku između nas i drugih , bolje uređenih, a i ekonomski bogatijih država, sindikati traže da se ispravi i da se izmeni član 70a Zakona o PIO koji određuje da umanjene prevremene penzije nikada ne mogu biti pune, odnosno postati starosne ni kada muškarci i žene napune 65 godina života. Veliko je pitanje zašto to sindikati nisu tražili onda kada je zakon usvajan i zašto su tek sada postali svesni štetnosti takvog pravila.



Naime, odmah je bilo jasno da će se stvoriti razlika između onih koji su se penzionisali pre 2015. i onih koji od 1.januara prošle godine odlaze u penziju, bez obzira što i jedni i drugi imaju pun radni staž, ali nemaju pune godine života. Sindikati takav zahtev ispotavljaju tek sada jer su shvatili da ogromna većina zaposlenih, a procenjuje se da ih ima oko 90.000, iz preduzeća koja su otišla u stečaj ili čija privatizacija nije bila uspešna, neće da uzmu socijalni program koji im država nudi i odu u penziju, jer bi to značilo da zapravo imaju prevremenu penziju koju bi primali do kraja života.



Kada su napravili računicu koliko će dobiti na ime otpremnine, a ona je utvrđena na 200 evra po godini staža, i za koliko će im zbog prevremenog penzionisanja biti trajno umanjena penzija shvatili su da se to „ne isplati“ pa i pored 40 godina staža neće da se prijave za tehnološki višak. Kako je država upravo računala da će penzionisanjem, a na to računaju i u javnom sektoru, najbezbolnije rešiti pitanje viška zaposlenih, kao i onih čije su fabrike godinama bile u restrukturiranju i sada nisu našle kupca, sada se našla u nezgodnoj situaciji iz koje teško da se može naći izlaz bez promene sadašnjeg člana 70a Zakona o PIO koji reguliše trajne prevremene penzije. Zbog toga ovih dana i stiže najava da se razmatra inicijativa sindikata o izmeni ovog zakona i najavljuje mogućnost da prevremene penzije po ispunjenju starosnog uslova, odnosno 65 godina života i za muškarce i žene, postane starosna, odnosno da ne bude trajno umanjena.



Bivša ministarka socijalne politike i rada Marija Todorović objašnjava za naš list, da je od početka bilo jasno da ne treba uvoditi trajne prevremene penzije, ali da je vlast „slušala“ MMF, a ne sindikate i penzionere.– Međunarodni monetarni fond nameće svoja pravila jer ima svoj interes, a mi smo morali voditi računa o našim radnicima. Sasvim je logično da prevremene penzije, koje same po sebi nisu sporne, u trenutku ispunjenja određenih godina života postanu starosne i da nikako ne mogu biti trajno umanjene.

Sada oni koji imaju 40 godina radnog staža ne žele da idu u penziju zato što su mlađi od 65 godina jer znaju da će im penzija trajno biti umanjena. Ispada da su sada kažnjeni svi oni koji su mladi počeli da rade, kao i da im ništa ne znači to što su četiri decenije radili kada će biti penzionisani sa trajnim umanjenjem i ovako malih penzija. Na kraju krajeva, ne treba da gledamo kako je kod drugih, to bi uvek bilo na našu štetu, jer nemamo mnogo štošta što oni imaju, već treba da gledamo da zaštitimo našeg radnika – rekla nam je Marija Todorović.



Posebna briga ove vlasti su radnici koji su 2011.godine pristali da budu proglašeni tehnološkim viškom po takozvanoj „opciji pet“ socijalnog programa, koja je garantovala da će oni kojima nedostaje pet godina do penzije biti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i dobijati redovne mesečne novčane nadoknade, a nakon tog roka biti penzionisani. Kako je u međuvremenu izmenjen Zakon o PIO, a oni su uslove za penzionisanje stekli krajem prošle ili početkom ove godine, oni bi sada trebalo da idu u prevremeno trajno umanjenu penziju, što oni odbijaju.

Glavni im je argument da ne bi pristali na ovu opciju socijalnog programa da su znali da će kad dođe vreme za penzionisanje imati trajno umanjenje i time dobijati znatno manje penzije od njihovih kolega koji su izabrali neku drugu opciju ili su ostali na radnom mestu. Najavljuje se da država ovih dana užurbano traži rešenje i za njih, a ima informacija i da bi upravo samo oni mogli posebnom uredbom biti rešeni odnosno da bi privremenost trajnog rešenja o umanjenju penzija važila samo za njih.



Po mišljenju profesorke Gordane Matković, eks ministarke rada i socijalne politike u čije vreme je donet prvi reformski Zakon o PIO, privremeno ili trajno ukidanje mogućnosti za prevremeno penzionisanje uobičajeni je deo reformskih paketa poslednjih godina u većini zemalja. Umanjenje čekova usled prevremenog penzionisanja je različito rešena, ali je, tvrdi ona, gotovo svuda prisutno.



– Osnovni razlog za umanjenje je činjenica da će oni koji se ranije penzionišu duže da primaju penziju. Ako su i sa 20 godina počeli da rade i nakon 40 se penzionisali, sa 60 će primati u proseku pet godina duže penziju od onih koji se penzionišu sa 65. U gotovo svim sistemima sa definisanom naknadom, kao što je naš, umanjenje je stalno i predstavlja oređeni procenat od visine penzije – ocenjuje Gordana Matković.



Da li će zaista oni koji su prošle i koji će ove godine dobiti prevremena i trajno umanjena rešenja za penzija zaista duže živeti od onih koji dođu do starosne penzije zbog toga što imaju 65 godina, tek bi trebalo izračunati, u ovom trenutku je to nemoguće, jer se jednostavno ne zna ko će koliko živite i koliko će godina koristiti penziju. Stručnjaci za penzionu reformu saglasni su u jednom, a to je da je ovakva procena – 40 godina staža i 65 godina života dobra, ali za neka buduća vremena. Naime, računa se da se do 25 godina završi fakultet, nakon toga 40 godina radi i taman se stiže do 65, kada je vreme za penzionisanje. To je idealna „kombinacija“, ali problem je sa onima koji se zaposle ranije zbog toga što neće ići na fakultet ili zato što su završili zanat, pa samim tim imaju manje od 25 godina života. Na kraju krejeva, veliko je pitanja da li će zaista oni koji imaju 25 godina dobiti odmah posao da bi odradili 40 godina staža i stigli do 65 godina života, ili će i oni morati u prevremeno trajno umanjenu penziju.



Na kraju, pojavljuje se i pitanje šta bi i pod uslovom da Vlada Srbije predloži izmene člana 70.a Zakona o PIO to značilo za one koji su tokom prošle i početkom ove već dobili rešenje za prevremenu trajno umanjenu penziju. Jer, ukoliko bi se ispravljala nepravda i prema njima, značilo bi to retroaktivnu primenu zakona, a to Ustav ne dozvoljava. S druge strane, ukoliko se izmeni zakon i privremena penzija kada se napune godine života postane starosna oni bi ostali uskraćeni za pravo koje su imali i oni pre i oni posle njih.



Ljubinka Malešević

Prevremenu penziju prošle godine dobilo 8.078 radnika



Od 1.januara do 31.decembra prošle godine, kada je Zakonom o PIO uvedena prevremena penzija, pravo na nju ostvarilo je 8.078 korisnika. Od tog broja 1.359 su žene i 6.719 muškarci. Maksimalno trajno umanjenje iznosa penzije od 20,4 odsto ima ukupno 1.955 penzionera i najveći je broj njih upravo sa najvišim stepenom umanjenja. Kako je ostvarivanje prava na prevremenu penziju tek godinu dana u primeni ne može se govoriti o uporednim podacima i trendu, ali se može samo pretpostaviti da bi ove godine broj rešenja bio mnogo, mnogo veći s obzirom da su brojna preduzeća ostala neprivatizovana i otišla u stečaj, a tu je i rešavanje viška zaposlenih u javnom sektoru.