Ne volimo podelu na istočne i zapadne države EU

Ambasadorka Hlavsova je u intervjuu za “Dnevnik” povodom jubileja formiranja V4, istakla da su zahvaljujući dobroj regionalnoj saradnji ostvareni glavni politički prioriteti – četiri zemlje su stupile u Severnoatlantski savez i u Evropsku uniju, sa dobrim imiyom da uspešno sarađuju, mada ponekad nisu imale iste interese.

Na nivou društva i građana, saradnja unutar V4 je doprinela uzajamnom otklanjanju barijera koje su nekada postojale. Članice su zbližene na mnogim nivoima, ne samo državnom, već u oblastima obrazovanja, kulture, lokalnih sredina, nauke i drugim, primetila je ambasadorka Češke, zemlje koja je tokom godinu dana, do jula 2016. predsedava V4.

– Saradnja u V4 nikada nije bila zasnovana na postojanju formalnih institucija. Do danas V4 nema nikakav centar, niti sekretarijat, već samo rotirajuće predsedništvo. To nije međunarodna organizacija, već se radi o neformalnoj saradnji zemalja koje su ustanovile da imaju neke zajedničke ciljeve – navodi ambasadorka Hlavsova.



Koji su glavni ciljevi sadašnjeg češkog predsedavanja V4?



– Kao prioritete istakli smo teme koje su, pre svega, poslovi unutar EU. Tema koja prevazilazi granice EU je energetika. Nastojimo da sarađujemo po mnogim pitanjima koja se odnose na energetiku. Druga stvar je, svakako, bezbednost i sa tim u vezi i migrantska kriza. Tu su i tradicionalne oblasti saradnje, koje su trajne, a svako predsedništvo V4 se prema njima odnosilo isto. Za V4 je posebno važna saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana i istočne Evrope. Zajednički podržavamo proširenje EU, što znači integraciju Srbije i drugih zemalja u EU. Isto važi za saradnju sa Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom i drugim zemljama istočne Evrope. Ta dva interesa u zajedničkoj međunarodnoj politici delimo trajno u V4, bez obzira koja vlada u kojoj zemlji je na vlasti.



Prema migrantskoj krizi u Evropi i njenom rešavanju V4 ima poseban stav?



– Svaka od zemalja V4, je u drugačijoj poziciji po pitanju migrantske krize. To znači da imamo i malo drugačije akcente. No, bez obzira na geografske razlike, sve četiri zemlje su saglasne kakvo bi rešenje trebalo da bude unutar čitave EU i kakve mere preduzete. U oktobru 2015. su se premijeri svih zemalja EU dogovorili određenim merama koje bi trebalo da vode ka rešenju krize. Takođe, EU je donela odluku o brojevima migranata koje će svaka od država prihvatiti, iako je prvobitno moja zemlja bila protiv toga, a takođe i Mađarska i Slovačka. Ipak, svesni smo činjenice da je takva odluka doneta, računamo sa njom i spremni smo da je realizujemo. Sada naravno na red dolazi drugo pitanje, kako takve odluke sprovesti.



Postoje razlike među pojedinim članicama V4 u vezi politike EU prema Ukrajini i Rusiji. Kako se te razlike prevazilaze?



– Opet države V4 imaju drugačije akcente, ali što se tiče glavne politike tu smo zajedno. Želeli bismo da sukob u Ukrajini bude ublažen, smiren, jer smo svesni kakva opasnost može da nastane. Unutar EU to je jedna od glavnih tema i oko nje vlada opšta saglasnost. Saglasni smo sa stavom zemalja koje su uključene u sporazum iz Minska, Nemačkom i Francuskom.



U međunarodnim medijima se politička kretanja u pojedinim članicama V4 kvalifikuju kao „liberalni autoritarizam“ i „evroskeptični nacionalizam“ unutar EU. Kako se u Pragu gleda na politička zbivanja u drugim članicama V4?



– Ove godine ćemo obeležiti 12 godina članstva u EU. Tih 12 godina nije malo vremena, tako da kada čujemo izraz „nove države članice“, nama se on ne sviđa. Isto tako nam se ne čini osnovana podela na istočne i zapadne države EU. To zapravo ne važi ni geografski, jer mi nekada u šali  kažemo da je prema mapi Prag zapadniji od Beča. Političke, populističke strukture unutar pojedinih država postoje u puno država i to ne zavisi od geografske pripadnosti zemlje. To ima veze sa porastom nacionalističkih i populističkih pokreta.

Dobri odnosi sa susedima predstavljaju osnov naše spoljne politike, još od početka 1990-tih. To je i dalje naš prvi prioritet. Saradnja među susedima je ono što se nama čini prilično uspešnim tokom svih ovih godina. Upravo zbog toga zemlje V4 međusobno sarađuju bez obzira kakva je Vlada ili politička situacija u svakoj od tih zemalja. Vlade koje se formiraju u određenim zemljama predstavljaju rezultat izbora u svakoj od njih. Veoma je teško reći da će se nekad desiti da u svim članicama V4 budu četiri vlade iz iste političke struje, koje su, na primer, sve socijaldemokratske. Menjaju se vlade, menjaju se njihovi prioriteti. Tako da se mogu menjati i teme na kojima sarađujemo.



Da li postoji i u čemu se sastoji zajednički nastup V4 prema Srbiji?



– Kao V4, ali i individualno kao posebne države, podržavamo Srbiju na njenom putu u EU. Radimo to na različite načine. Unutar EU izražavamo podršku napretku Srbije u pregovorima, da učini šta je potrebno kako bi krenula dalje u pretpristupnim pregovorima. Radimo to i prema Srbiji, govorimo o svojim iskustvima, nudimo razne programe koji mogu da pomognu vašoj zemlji na putu ka EU. Takođe, i Višegradski fond ima puno programa stipendiranja studenata iz Srbije, za razne grantove, projekte. Podsetiću,. Višegradski fond je jedina formalna struktura koju smo do sada osnovali. U fond četiri vlade ulažu isti iznos novca radi finansiranja projekata na lokalnom i drugim nivoima. Pretpostavka je da u projektima učestvuju bar tri od četiri države V4. Cilj je bio da tim instrumentom bude podržan razvoj prekogranične saradnje.



Sve članice V4 imaju etničke manjine u Srbiji. Kako ocenjujete saradnju na tom planu država V4 sa Srbijom ? 



– Čeha ima oko 2.500 u južnom Banatu, oko Bele Crkve, Češkog sela, Kruščice i Vršca. Mislim da ovdašnji Česi imaju u okviru srpskog zakonodavstva dobre uslove i prilike za delovanje u oblastima kulture, obrazovanja, tradicija, dok su preko Ambasade povezani sa Češkom. Češka manjina je mala i nije aktivna u unutrašnjoj politici Srbije. U Srbiji je sve na dobrom nivou što se tiče češke manjine i nemamo nikakvih zamerki. 

Osnivački samit održan u dvorcu Višegrad



Višegradska grupacija je osnovana 15. februara 1991. u dvorcu Višegradu, u Mađarskoj, na mestu gde su se 1335. tri kralja, češki, poljski i mađarski dogovorili o mogućoj saradnji i nenapadanju. Na osnovu tog simboličnog istorijskog pamćenja i svojevrsnog nadovezivanja na takve pokušaje saradnje, stvorena je Višegradska grupa. Na početku su članice bile tri zemlje, tadašnja Čehoslovačka, Poljska i Mađarska. “Malo vremena je bilo prošlo od kraja komunističkih režima i bili smo pred ogromnim zadatkom -  preobražajem ne samo društva, koji je protekao dosta brzo, već i privrede,” navela je ambasadorka Hlavsova. Od Višegradske trojke je posle podele Čehoslovačke na Češku i Slovačku, nastala „četvorka” – V4.

Srbija je deo rešenja migrantske krize



Ambasadorka Hlavsova je iskazala ogromnu zahvalnost Srbiji zbog načina na koji se uočava sa migrantskom krizom. “Na to svi gledamo sa velikim divljenjem, jer znamo da je u poslednjih 10 meseci do godinu dana kroz Srbiju prošlo oko tri četvrtine miliona ljudi i neverovatno je kako sve dobro funkcioniše. Znamo kakve napore to zahteva. Bila sam u Preševu, kao i na granici sa Hrvatskom i to je neverovatno. To svi vide,” kazala je ambasadorka. Hlavsova je istakla da su Srbija i Makedonija, države koje nisu članice EU, a nalaze se na putu migrantske krize, deo rešenja ovog problema u Evropi. „Ukoliko dođe do neke promene na toj migrantskoj ruti, svi smo svesni da mora da usledi promena režima. Veoma je jasno da, ukoliko budu zatvorene granice u Sloveniji ili u Hrvatskoj, ili ukoliko se nešto promeni u Makedoniji ili Grčkoj, neće ostati prostor kao ničija zemlja. No, premijer i ministri Srbije sada prisustvuju sastancima” navela je ambasadorka Češke.