Selaković: Proširenje primene prekršajnog naloga
Predloženim izmenama Zakona o prekršajima predviđeno je proširenje primene prekršajnog naloga na veći broj prekršaja, izjavio je danas ministar pravde Nikola Selaković.
On je naveo da je od početka primene tog zakona marta 2014. godine, saobraćajna policija izdala je ukupno 1.123.364 prekršajnih naloga.
Obrazlažući poslanicima predložene izmene, Selaković je rekao da je od tog broja samo 1,48 odsto ili 16.625 osporeno po osnovu zahteva za sudsko odlučivanje, a da je broj dobrovoljno plaćenih novčanih kazni iz prekršajnih naloga vrlo veliki - 835.245 i čini visokih 75 odsto.
To je, prema njegovim rečima, značajan napredak u odnosu na 20 odsto dobrovoljno plaćenih kazni izrečenih sudskim presudama.
Selaković je naveo i da je na osnovu izdatih prekršajnih naloga dobrovoljno plaćen iznos od 16,7 miliona evra.
Ministar je naveo da je u toku primene Zakona o prekršajima uočena potreba bržeg zaključivanja sporazuma o priznanju prekršaja, pa je potrebno ukinuti neopravdana ograničenja za zaključenje sporazuma o priznanju.
On je rekao da su ograničenja na koja treba ukazati kao problem u praksi, na primer kod prekršaja kod kojih raspon predviđene novčane kazne po drugim propisima sa stanovišta zaključenja sporazuma krajnje neracionalan i necelishodan, poput kazni od 800.000 do milion dinara ili od 100.000 do 120.000 dinara.
Selaković je kazao da je potrebno rešiti problem ograničenja mogućnosti sporazumevanja okrivljenih i podnosilaca zahteva u odnosu na obim zaprećene zaštitne mere.
Kada su u pitanju predložene izmene Zakona o uređenju sudova, Selaković je objasnio da se produžava rok da Visoki savet sudstva preuzme nadležnosti koji se odnose na poslove pravosudne uprave, ovlašćenja za donošenje akta kojim se uređuje unutrašnje uređenje i rad suda, nadzor nad primenom tog akta, nadležnosti vezanih za predlaganje i obim neophodnih budžetskih sredstava, nadzor nad raspodelom tih sredstava, preuzimanje arhive i zaposlenih koji u Ministarstvu obavljaju poslove koji sada obavljaju poslove koji se preuzimaju.
Novi rok je 1. januar 2017. godine, a pomeren je, prema objašnjenju Selakovića, kako bi se obezbedili svi uslovi za rad Visokog saveta sudstva.
(Tanjug)
Sprečavanje rasne i verske diskriminacije
Otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika doprineće većem razumevanju ljudskih prava, što je od suštinskog značaja za borbu i sprečavanje rasne i verske diskriminacije, poručio je Selaković.
"Donošenjem ovakvog jednog zakona Srbije, Vlada Srbije i Skupština Srbije jasno stavljaju do znanja koji je stav države i naroda prema određenim nemilim, mračnim i ružnim dešavanjima u našoj prošlosti, naročito u vreme neprijateljske okupacije i naročito kao posledica kvislinškog režima na teritoriji sadašnje centralne Srbije i Banata, rekao je Selaković.
On je na početku skupštinske rasprave o predloženom zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika istakao da se donošenjem tog zakona zaokružuje zakonodavni okviru u oblasti vraćanja oduzete imovine.
Usvajanje tog zakona, prema njegovim rečima, predviđeno je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU i godišnjm planom rada Vlade Srbije za 2016. godinu.
"Pored svega onoga što predstavlja pravni osnov za donošenje ovog zakona postoji nešto što može da se nazove moralnom obavezom, koja ojačava antifašistički identitet našeg naroda i države, neka vrsta obaveza prema pripadnicima jevrejskog naroda koji su život i dela posvetili našoj Srbiji", istakao je ministar pravde.
Zakon, prema njegovim rečima, na sveobuhvatan način uređuje pitanje otklanjanja posledica oduzimanje imovine, određuje uslove, način i postupak vraćanja imovine i vraćanja oduzete imovine koja je u vreme oduzimanja bila u funkciji Jevrejske zajednice.
"Vraćenajm imovine se otklanja svaka neizvesnost u pogledu sudbine oduzete imovine, istakao je Selaković.
(Tanjug)