Trbuhom za poslom otišlo dvesta žitelja Trešnjevca

i sva značajnija ulaganja morala je preneti u ovu godinu. Prema rečima predsednika MZ Trešnjevac Lajoša Bale, opština je kasnila sa raspisivanjem javnih nabavki, tako da su obavljane samo osnovne delatnosti, ograđena su dečija igrališta i započeta izgradnja autobuskih stajališta.

- Planirali smo izgradnju  asfaltnog puta u Vinogradskoj ulici, što je nastavak puta prema Ekonomiji, ali radovi će se izvesti ove godine, kada je predviđeno i asfaltiranje Ulice Kurija. Nismo mogli završiti obnavljanje kapele na groblju, jer su sredstva jednostavno blokirana u opštini zbog postupka javnih nabavki – kaže predsednik Bala.



On naglašava da meštani Trešnjevca imaju sve osnovne uslove za život, u pogledu komunalne infrastrukture i nadgradnje. Selo ima vodovod, gasovodnu mrežu, školu, dečiji vrtić, zdravstvenu ambulantu, seoski dom. Žitelji Trešnjevca najviše se bave poljoprivredom na svojim imanjima, ali je u bliskoj prošlosti veći broj njih radio u ovdašnjoj Zemljoradničkoj zadruzi, Poljoprivrednoj ekonomiji, pogonu „Naftagasa” i preduzećima u Kanjiži. U procesu privatizacije većina ih je ostala bez posla, oni koji su imali posao u NIS-u, sada su uglavnom već u penziji, a jedna od uspešnih privatnih transportnih firmi „Bata trans” upošljava najviše vozače kamiona, mlade iz sela ali i sa strane, jer ih ovde nema dovoljno.



- Mladi koji su ostali bez posla a u porodici imaju dosta zemlje ostaju i rade u poljoprivredi, ali svi ostali odlaze u potrazi za poslom i egzistencijom, najčešće u inostranstvo - kaže Bala.

Po poslednjem popisu u selu je bilo 1.780 žitelja, priraštaj stanovništva je negativan, jer recimo u 2014. godini rodilo se samo troje dece prošle godine devetoro, a godišnje umire 25 do 30 ljudi. Na negativne tendencije u prirodnom priraštaju, napominje Bala, nadovezuje se iseljavanje u inostranstvo, najviše u Nemački ili u Englesku. Bala dodaje da je u prethodne dve-tri godine otišlo oko 200 mladih i radno sposobnih ljudi, pa je broj žitelja spao na oko 1.600.



Trešnjevac ima Seoski dom, što je već po samom nazivu više od klasičnog doma kulture, jer se u njemu odvija kulturni i društveni život u mestu, jer uslove koji su obezbeđeni koriste svi žitelji.

- Objekat već počinje raditi kao pravi Seoski dom. Osim društva „Petefi Šandor” koristi ga celo selo, pa se tu održava većina skupova i manifestacija koje se priređuju tokom godine, od svadbi do već tradicionalne manifestacije „Rodna grana” za koju se zna i na pokrajinskom nivou – naglašava Lajoš Bala.



M. Mitrović

Pravili bi svoje preduzeće

U Trešnjevcu su nezadovoljni održavanjem javnih površina i groblja, na način kako to radi JP „Komunalac” kojem je Opština Kanjiža poverila te poslove: 

- Zbog toga što oni to ne rade kako mi očekujemo, pretpostavljam i zbog malog broja radnika i mehanizacije, mi smo taj deo poslova morali uraditi preko Seoskog fonda, ali planiramo ako je moguće, da što pre Opština preda upravljanje grobljem Rimokatoličkoj crkvenoj opštini Trešnjevac i da zajedno formiramo jedno malo preduzeće koje će održavati zelenilo i javne površine, održavati groblje i obavljati poslove oko sahranjivanja – predočava planove Lajoš Bala.