Srednjoškolci pričaju o odrastanju

Nastala po tekstu Nikole Zavišića, predstava je  rezultat višemesečnih pozorišnih radionica u DKCNS-u, na kojima su se polaznici kroz igru upoznavali s teatrom i osnovama glume.

– „Teenage story” je priča o odrastanju, namenjena uzrastu koji se upravo upoznaje sa svim mladalačkim problemima koji su tretirani u predstavi – objašnjava koordinatorka programa Severina Prostran Miletić. – Tinejyersko doba je vrlo osetljivo, kada deca imaju pregršt dilema, ne samo u odnosu na sebe nego i na svoju okolinu. Predstava im objašnjava da nisu usamljeni u tome i da je to period kroz koji mora da se prođe na putu od detinjstva do zrelog doba.

Pozorišne radionice su trajale od septembra, a s mladima koji su  prošli audiciju, njih trinaestoro, radio je Nenad Pećinar, koji je svoj rad zasnovao na ideji igre. Cilj je bio da se mladi glumci upoznaju s glumačkim elementima i pozorišnom literaturom. Projekat su finansirali Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i Gradska uprava za kulturu.

– Kroz taj proces mladi su stekli određenu sliku o tome šta je zapravo teatar i na neki način smo ih uveli u pozorišnu priču, ali kao obrazovnu publiku – kaže Pećinar. – Uspelo im je da pređu rampu i da savladaju osnovne elemente glumačke igre, u čemu smo im svesrdno pomagali.

Radionice DKCNS-a postoje već nekoliko godina, a ovo je četvrta predstava koju rade. Polaznici su bez značajnijeg glumačkog predznanja.

– Nastojimo da izvučemo maksimum iz njih, ne namećući im svoja rešenja, nego ih podstičući da sami promišljaju i razvijaju kreativnost – kaže Severina Prostran Miletić, dodajući da njihova misija nije samo da privuku tinejyere da se bave glumom, nego i da posećuju pozorište. – Predstava je sinergija njihove energije i našeg znanja, a nadamo se da ćemo tim komadom novosadskim tinejyerima pomoći da se što bolje snađu u tom specifičnom dobu, kada odrastaju, traže sebe i izgrađuju svoje stavove, ali i njihovim roditeljima.

Devetaestogodišnja Aleksandra Vučković, jedna od glumica u predstavi „Teenage story”, je predstavu u kojoj je igrala opisala kao, pre svega, edukativnu, ali i duhovitu i interesantnu jer, kako kaže, ciljna publika će bolje prihvatiti informacije kada ih prima od nekog ko zaista saoseća s njom. Njen glumački kolega, osamnaestogodišnji Miloš Macura objasnio je da akcenat u celoj priči nije bio na samoj umetnosti, nego na mešavini zabave i edukacije.

– Naučili smo osnovne elemente scenskog govora, scenskog pokreta, kako da artikulišemo naš govorni aparat... – kaže Miloš. – Bilo je naporno, ali to je sladak bol, kada si umoran, ali znaš da si postigao i uradio nešto dobro.

Osamnaestogodšnja Tea Bulatovć, koja u predstavi glumi Irenu, „folkerku” koja je, postavši svesna okoline i da je to što radi loše, postala „rokerka”, kaže da joj je izgradnja lika bila posebno izazovna.

– Irena i ja imamo jednu sličnost – prebrzi rast grudi u ranim tinejyerskim godinama, zbog čega smo obe bile užasno nesrećne i trpele zadirkivanja – objašnjava Tea. – To je moja jedina povezanost s likom, na osnovu čega sam i izgradila Irenu.

Kako kaže, izlaska na scenu se ne boji već ga smatra izuzetnim iskustvom, koje svako treba da proba, u bilo kojem životnom dobu.

– Trenutak kada staneš pred publiku i treba nešto da kažeš je neverovatan. Sam proces rada je zabavan, produktivan, ali i naporan, no, osećaj posle toga je apsolutno katarzičan – oduševljena je Tea.

D. Ristić