Ukrupnjavanje najviše koči sujeta lidera

Srpska napredna stranka, koja prema istraživanjima i dalje ima visok rejting, a s druge je oslabljena opozicija koja nastoji da se ujedini, kako bi prešla cenzus i opstala.

– Prilično je problematično kad je cilj tako nisko postavljen kao što je prelazak cenzusa. To ne može dovesti do promena, jer ne može da mobiliše veći broj neopredeljenih glasača – smatra politički analitičar Branko Radun.

Političke stranke koje su izgubile prošle izbore, poput nekadašnje vladajuće DS, koja je jedva prešla cenzus, ili DSS-a i SRS-a koji na republičkom nivou nisu ni prošli cenzus, sada traže način da ojačaju i da dobiju podršku birača. Najlakši put im je da do toga doću ujedinjenjem, međutim, opozicija ipak neće biti ujedinjena kao krajem devedesetih prošlog veka u DOS, nego će se formirati najmanje dve, ili možda i tri bloka. Prvi blok su već formirale Demokratska stranka Srbije i Dveri. Oni će zajedno izaći na izbore na svim nivoima  čineći patriotski blok, koji je protiv evrointegracija, okrenut ka Rusiji. 



– U patriotsku grupu stranaka sa jakim nacionalnim predznakom spadaju i Srpska radikalna stranka kao i Srpska narodna partija Nenada Popovića, koja se, kako vidimo, pridružuje Vučiću. Da li samo na pokrajinskim ili i na nacionalnom nivou, videćemo – navodi Radun.

Proevropski blok ili blokovi tek treba da se oforme. To ide teško i za sada tako deluje da ćemo u predizbornoj kampanji imati čak dve proevropske kolone stranaka. Jedna će biti okupljena oko Demokratske stranke, a druga oko stranke Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića. Manje stranke će se priključiti jednom ili drugom bloku. Prema tom udruživanju analitičari, međutim, ne pokazuju baš preveliki optimizam.



Smatraju, naime, da će se lideri tih stranaka teško dogovoriti, jer je uglavnom reč o onima koje su proistekli iz Demokratske stranke pa će lideri teško pobediti lične animozitete i sujete. Proevropski blokovi osim toga će teško pronaći teme za kampanju, da bi ponudili nešto novo u odnosu na onoga što radi Vučićeva Vlada. O temama, kako se čini i ne razmišljaju, cilj im je, kako je to i rekao predsednik DS-a Bojan Pajtić na prvom sastanku proevropske opozicije, da sruše Vučića.



– Pitanje koliko će oni uspeti da mobilišu birače koji su bili uzdržani 2014. Mislim da će se desiti isto što i  pre dve godine, kada ni proevropski ni patriotski blok nisu uspeli da aktiviraju uzdržane birače, a u međuvremenu se nije desilo ništa pa nekako to udruživanje deluje kao očajnički čin da te stranke pređu cenzus i u tu svrhu svako sa svakim se udružuje – navodi Radun. – Čak mislim da će neke stranke udruživanjem  izgubiti kompatibilnost. Uzmimo, primera radi, 2014, kad je Čedomir Jovanović išao na izbore sa Muftijom Zukorlićem. Obojica su izgubili, odnosno dobili manje glasova, nego da su išli pojedinačno. Znači, ne može baš svako sa svakim da se udruži. S druge strane, ima i problematičnih aktera u koaliciji proevropske koalicije poput Zorana Živkovića i Nenada Čanka. Oni imaju dosta negativnih poena iz prošlosti i mogu da budu balast koaliciji.



Analitičar Đorđe Vukadinović smatra da ujedinjenje može da mobiliše određeni broj birača, jer oni koji su ranije glasali za stranke demokratske opcije, vole kada se stranke takvog opredeljenja ujedinjuju.

–  Izbori će doneti određenepromene, ali ne verujem u velika iznenađenja u odnosu na situaciju od pre dve godine – navodi Vukadinović. – Mislim da će opozicija proći malo bolje nego tada. Teško da može gore. Biće manji rastur glasova, SNS će dobiti malo manje mandata, ali ta promena neće biti tolika da se nešto radikalno promeni. Ukrupnjavanje opozicije može da ima određeni efekat i da u izvesnoj meri mobiliše opozicione birače, ali je teško zamisliti neku preveliku mobilizaciju. Malo će to možda podići moral demokratskim biračima, ali ne verujem da će biti neki lom.



Vukadinović kaže i da je neracionalno da se oni koji su napustili DS sad ujedine, ali kako ocenjuje njihovi birači vole ujedinjavanje čak i onih koji su nedavno bili u sukobu. 



– Naravno, pitanje je kako će se ujediniti proevropske stranke u opozicioni blok s obzirom na odnos između stranaka koji se ujedinjuju – navodi Vukadinović.

O tome svedoči i odnos između DS, LSV, SDS i LDP. Naime, kako je to nedavno Liga najavila da u koaliciju ulazi sa strankom Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, s kojima i sarađuje, dok Bojanu Pajtiću osporava nameru da bude stožer okupljanja proevropskih stranaka zbog slabe prolaznosti DS-a na prošlim izborima.

Eržebet Marjanov

SPS kao i na prošlim izborima



Socijalistička partija Srbije, kako je to nedavno najavio Pavle Budakov. šef poslaničke grupe okupljene oko SPS u Skupštini Vojvodine na pokrajinskom nivou će izaći na izbore u koaliciji sa PUPS, JS i SDPS. „Smatram da SPS i dalje ima stabilnu podršku birača. Na izborima 2014. dobio je 15 odsto podrške, videćemo da li će uspeti da ostvari i sad taj ili približno isti razultat”, procenjuje Branko Radun.