Usporavanja reformi ne sme biti

Nakon konsultacija tokom narednih dana i potrage za kompromisnim rešenjima, o usaglašenim amandmanima, koji će se naći u završnom tekstu, Odbor će se izjašnjavati u četvrtak, 28. januara.

– Generalno se može reći da je situacija puno relaksiranija u odnosu na prošlu godinu, a dokaz za to je činjenica da je podneto oko 190 amandmana, tridesetak manje nego lane, te da oni ne menjaju suštinski ton izveštaja ni njegove ocene – otkriva za „Dnevnik” Andor Deli, poslanik EP ispred vladajućeg mađarskog Fidesa .



Po njegovim rečima, dominira stav, a zastupa ga i izvestilac Mekalister, da je Srbija tokom 2015. zaista puno uradila na putu ka EU, što su, uostalom, i prepoznale evropske institucije davši zeleno svetlo za otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja.

– Krenulo se u dobrom pravcu i sada treba nastaviti tim putem, jer ima još dosta toga da se uradi. U tom svetlu se i evroposlanici nadaju da će, bez obzira na predstojeće izbore, Srbija nastaviti sa reformama nesmanjenim tempom, jer vreme teče i slede ocene o tome hoće li biti otvorena poglavlja 23 i 24 tokom prvog polugodišta 2016. ili će njihovo otvaranje biti odloženo zbog izlaska na birališta.



Poslanik Fidesa, međutim, istovremeno ističe da je od samog formalnog otvaranja pregovaračkih poglavlja mnogo važnije da građani Srbije osete benefite procesa evropskih integracija kroz jačanje institucija i bolju i efikasniju zaštitu svojih prava.

– Dosadašnji tok reformi i izrađeni akcioni planovi su obećavajući, ali ocena EU prvenstveno zavisi od brzine i efikasnosti implementacije donetih akata. Zato je u ovom trenutku najvažnije da ne dođe do usporavanja započetih procesa, jer bi to bilo izgubljeno vreme za sve građane Srbije pa tako i za vojvođansku mađarsku zajednicu.



Inače, i poslanička delegacija Fidesa u EP je bila među podnosiocima amandmana, pri čemu Deli ističe da je njima upravo želela da pruži podršku i dalji podstrek Vladi Srbije da nastavi započete reforme na polju vladavine prava i zaštite osnovnih ljudskih i manjinskih prava.

– Kada govorimo o konkretnom sadržaju naših amandmana, pozdravili smo, recimo, partnersku ulogu Srbije u migrantskoj krizi, i istakli da je neohodno pružiti Beogradu adekvatnu finansijsku pomoć. Takođe smo ukazali na posvećenost Srbije izradi akcionog plana za manjine, a podneli smo i amandmane kojima podstičemo Srbiju da intenzivira svoje aktivnosti na reformi pravosuđa, jer se time jača poverenje građana u sudstvo, te je pozvali na rešavanje pitanja statusa nacionalnih saveta i njihovih nadležnosti.



Govoreći o amandmanima drugih poslaničkih delegacija, Deli ističe da u njima, pored pohvala, ima i kritika i primedbi, a najkonkretnije se odnose na potrebu postepenog usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa EU, pogotovo kada je reč o Rusiji. Pojedinim amandmanima se od srpskih vlasti traži da više povede računa o plagijatima i lažnim doktorskim disertacijama, a u nekima se izražava zabrinutost „zbog stalnog političkog pritiska koji potkopava slobodu medija, što dovodi do rastuće autocenzure”.



– Interes Mađarske je usmeren ka tome da Srbija postane jaka pravna država i da što brže napreduje na putu ka punopravnom članstvu Evropske unije – kaže Deli. – I iskreno se nadamo da će, u tom kontekstu, amandmani poslanička delegacija Fidesa biti prihvatljivi izvestiocu Dejvidu Mekalisteru te da će postati sastavni deo njegovog izveštaja o kojem će se EP izjašnjavati na plenarnoj sesiji početkom februara.



Miroslav Stajić