Nameštaj od vrbovog pruća prodavali i Amerikancima

nosi ime po njenom pokojnom ocu Mihalju Šimonu, najpoznatijem majstoru starog zanata koji polako ali neumitno odumire, mada se korparstvo zasnovano na vrbovom pruću iz vrbaka kraj Tise bilo dobro utemeljilo početkom prošlog veka, a proizvodi od pletenog pruća nadaleko poznati, sve do Amerike.   U prvoj korparskoj zadruzi osnovanoj 1904. godine, nekada se plelo na veliko, meštani su se upošljavali i tako obezbeđivali egzistenciju, a danas pomalo sa setom Eržebet Tandari veli da niko sem nje ne plete upotrebne predmete i stvari od vrbovog pruća.

– U selu samo se ja bavim korparstvom i u ponudi je samo ono što svojeručno ispletem – saznajemo od Eržebet Tandari. – Korparstvo je dosta težak i specifičan zanat, toliko, da mislim da žene ne bi trebalo da ga nauče i rade, jer je to više muški posao. Obučila sam se zanatu u zadruzi, a i otac Mihalj Šimon se ceo život bavio korparstvom, pa sam i kod kuće mogla da ga usavršavam. Nekada je bilo mnogo više vrbaka kraj Tise, gde se pribavljalo pruće, a ja još imam jednu parcelu odakle je pruće koje koristim za pletenje.



Interesovanja za proizvode pletene od vrbovog pruća na tržištu ima, jer koliko god isplete, Eržika sve uspe da proda. Verovatno zbog toga što su to lepi, atraktivni proizvodi od prirodnog materijala, ništa se dugo ne zadržava na lageru kod kuće.

– Pleteni predmeti od pruća koriste se za razne potrebe u domaćinstvu i za ukras. Ono što ispletem sviđa se i meni, a i mušterijama – kaže Eržika Tandari.

Ljudi sa strane koji navrate u Martonoš, pa i Martonošani koji žive u rasejanju, raznim prilikama, pre svega tokom praznika, posetom muzeju korparstva vole da se podsete vremena kada je stari zanat bio u procvatu, od koga je živeo veliki broj porodica. Korparstvom se do skoro, sve do smrti bavio Eržikin šogor Silvester Biač. Iako se mlađi ne otimaju da se obuče korparstvu korparska loza će se nastaviti, jer iako je korparstvo više za muškarce, Silvesterovi sinovi nisu bili zainteresovani, ali kako smo saznali, snajka iz ove familije uči da plete pruće i dobro joj ide.



Nekada je kraj Tise u ataru Martonoša pod plemenitom vrbom bilo i preko 50 katastarskih jutara, pa su od pruća velemajstori starog zanata pleli razne artikle, pa i prvoklasni nameštaj, koji su izvozili i Amerikancima. Pokojni velemajstor korparstva Mihalj Šimon bavio se ovim zanatom sedam decenija, sve dok mu vid nije oslabio, tradiciju je do smrti čuvao njegov zet Silvester, a sada još plete samo ćerka Eržika.

Rukotvorine od vrbovog pruća satkane vrednim i veštim rukama martonoških korpara ravne su savršenstvu. Šta sve može da se isplete od savitljivog pruća plemenite vrbe ostalo je u ekskluzivnim katalozima, jer se domaćem i inostranom tržištu iz korparske zadruge nudilo oko 150 raznih proizvoda, a mušterija je bilo u Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj, Egiptu Francusku i širom sveta sve do Amerike.

U zlatno doba martonoškog korparstva, kada su se od pruća plele korpe, pijačni cegeri raznih fela, korpice i razni predmeti, udobne fotelje i garniture nameštaja, a u pletenim flašama i balonima palinka se oduvek najbolje čuvala.  U selu je u prošlom veku radilo više korparskih zadruga, ali su one sada samo prošlost, jer su izumrle generacije korpara. Više korparskih radnji i zadruga radilo je između dva svetska rata, a naročito veliki procvat korparstva bio je u periodu između 1950 i 1970. godine, a korparski pogon ugašen je 1975. pa se većina korpara okrenula drugim zanimanjima ili se posvetili paorluku. 



Bilo je sezona kada se u Martonošu upošljavalo i više od 200 korpara. Pre nešto više od dve decenije meštanin Avgust Obu je sa velikim ambicijama krenuo da obnovi korparstvo, čak podigao i novi vrbak, ali i pored puno uloženog truda da ih animira mladi nisu pokazali veću zainteresovanost i upornost da se posvete korparstvu, bez obzira što se u selu dugo u mnogim porodicama prenosilo s kolena na koleno.

Sa odumiranjem korparstva nestali su i nekadašnji zasadi plemenite vrbe. Bez obzira što vrba kraj Tise raste »kao iz vode«, vrbak treba negovati, a nije svake godine rod i kvalitet pruća isti, ali to su već finese, koje znaju samo oni koji su ostali u korparstvu. S jeseni, kada u novembru lišće opadne, obavlja se seča pruća i lagerovanje.



Pruće neoljušteno sa korom može da posluži za pripremu za pletenje i nešto duže od godinu dana. Skuvano i oljušteno od kore, a zatim prirodno osušeno, na tavanu na pletenje može da čeka i dve decenije, otkrili su nam u ranijim prilikama majstori korparskog zanata. Neposredno pre pletenja, da bi dobilo na savitljivosti i elastičnosti, pruće treba prethodni dan potopiti u vodu. Od tako navlaženog vrbovog pruća, u Martonošu rukotvorine plete još samo Eržebet Tandari.



Milorad Mitrović