Od gorke vode bila bi slatka zarada
TORDA/LAZAREVO: Dok cela srednjobanatska regija kuburi sa manjkom zdrave pijaće vode, u selima Torda i Lazarevo ležišta lekovite vode tavore neiskorišćena, sa čime se mesna
rukovodstva ne mire. U Tordi, u opštini Žitište, još pre nekoliko godina su započeli kampanju da se takozvana gorka voda, po kojoj su nekada bili nadaleko poznati, ponovo eksploatiše, na dobrobit sela i korisnika. Svojevremeno je dobijena i finansijska podrška od opštine za istražna bušenja i ponovne analize.
- U pitanju su, osim lekovite vode, i izvori termalnih voda temperature čak 73 stepena. To je prilika da se dva dobra objedine, i da se u selu gradi banja, koja bi oživela ovo mesto – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Torda Janoš Dobai.
Torđanska „gorka voda“ je između dva svetska rata bila poznata i van granica tadašnje Jugoslavije. Otkrivena je 1923. godine, slučajno, brzo je analizama utvrđeno da je lekovita, a krštena je imenom „Jordan“ i počelo je njeno flaširanje. Ubrzo je iskopan još jedan bunar sa vodom, koju su kasnije nazvali „Sveti Đorđe“. Imala je prođu diljem Evrope, sve do Drugog svetskog rata.
U posleratnim godinama „Banja Rusanda“ jedno vreme je tu vodu flaširala. Podignuta je i zgrada nad izvorištem, a poslednja tamošnja radnica Julija Popović seća se da su čak iz Leskovca dolazili buradima po tu vodu. Kada je banja na kraju odustala od eksploatacije, jedan novosadski investitor je od 1995. do 2001. plasirao vodu „Sveti Đorđe“ i stao. Pojedini stručnjaci su uveravali da torđanska „gorka voda“ pomaže rad stomaka, i kod problema sa žuči i bubrezima. Sadrži visoki procenat glauber-soli, ali i selena, koji smanjuje rizik od kancera.
I lekovitost „gorke vode“ iz Lazareva otkrivena je tridesetih godina prošlog veka, a već 1933. godine je flaširana i prodavana kao lekovita, preporučljiva u slučajevima raznih katara, stomačnih oboljenja, poremećene funkcije creva, kamena u žuči, malokrvnosti, raznih ženskih bolesti... Drugi svetski rat je i tu prekinuo eksploataciju. Samo je, polovinom prošlog veka, beogradska firma „Bezalko“ ponudila eksploataciju, ali nije dobila dozvolu za to.
- Mineralne vode sa ovakvim hemijskim svojstvima nema u Srbiji, to su pokazale i najnovije analize akreditovane laboratorije. Selo nema para za sledeći korak, da se utvrdi da li su zalihe dovoljne za veću eksploataciju, za pijenje i za kupanje. Ako je kapacitet kao pre, oko 300.000 litara na dan, onda smo u velikoj prilici - kaže sekretar MZ Lazarevo Goran Grahovac.
Za dalje pretrage, po procenama Lazarevljana, treba oko oko 700.000 dinara. To je veliki novac za selo, ali nije za državu. Jer, sa eksploatacijom vode, i eventualnom gradnjom banjskog lečilišta prosperirali bi svi.
Ž. Balaban