Evro će otklizati do 123 dinara

tradicije dinar je ispunio i ove godine, ali šta nas dalje čeka?

– Prema istorijskom scenariju, realno je da ovu godinu završimo sa 123 dinara za jedan evro – ocenjuje za “Dnevnik” profesor sa Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović. – Dinar je trenutno pod jakim pritiskom i kreće se između 122 i 123 dinara za jedan evro. Slično kretanje imali smo i prošle godine u ovo vreme. Najveću vrednost evro je imao baš na samom početku godine i tada je bio čak i 123,41 dinar. No, već u martu dinar je ojačao do 120 dinara za evro, a godina se završila sa srednjim kursom od 121,62 dinara. Zato ni ove godine ne treba očekivati nikakav katastrofični scenario.

Po rečima našeg sagovornika, uvoz i izvoz naše privrede je raznolik, pa se na osnovu toga ne mogu izvlačiti unapred predvidivi zaključci. A što se tiče američkog finansijskog tržišta, ni odatle neće dolaziti značajniji uticaji, uverava profesor.

– Srpsko finansijsko tržište je malo na periferiji zbivanja, a malo je kod nas i prisustvo visoko špekulativnog globalnog kapitala. Drugi činioci su mnogo značajniji za Srbiju. Mislim tu na dalje zaduživanje države, zatim eventualnu prodaju preostalog dela državnog kapitala u Telekomu i EPS-u. Bitni su, naravno, i odnosi sa MMF, odnosno ispravljanje debalansa buyeta, zatim istrajavanje na rešavanju pitanja preduzeća u restrukturiranju.Tu bih još dodao reformu javnog sektora i priliv direktnih stranih investicija.

Pojašnjavajući zašto dinar uvek propati na početku godine, Živanović podseća da je to zbog deviznog odliva koji uvek imamo u tom periodu. Povećani su, recimo, devizni izdaci zbog uvoza energenata, jer je u toku grejna sezona, a strane banke i druge kompanije koje posluju na srpskom tržištu isplaćuju dobit i povlače je ka svojim maticama u inostranstvu.

– Među faktorima koji krnje vrednost domaće valute je i manji obim kreditnih linija i paketa koje matice banke odobravaju kćerkama bankama koje posluju kod nas – napominje Živanović. – Činjenica je da one nove kreditne linije od matica skoro više i ne vuku. Uglavnom se razdužuju, jer ovde ne mogu dobro da plasiraju novac. Jasno je da na ovom tržištu imamo priličan broj NPL-ova. Banke su ranije nalazile izlaz u repo aranžmanima, ali zbog pada referentne stope NBS, tu prinos nije više kao ranije. Prethodnih godina oni su imali sigurno utočište u ovim operacijama sa predvidivom perspektivom. Jer, do pre samo dve godine referentna stopa bila je više od 11 odsto, a sada je 4,5 odsto. Dok je referentna stopa bila dvocifrena, bio je to posao iz snova za špekulativne investitore kod domaće valute. I oni su znatne sume deviza unosili na naše tržište, zatim ih prebacivali u dinare i plasirali u repo operacije i kreditirali državu kupovinom njenih hartija.

Profesor Beogradske bankarske akademije podseća i na to da su državni zapisi, pre nešto više od godinu dana, imali prinos od 8 odsto godišnje.

– Kada tu ukalkulišemo razlike oko konverzije i činjenicu da za ova sredstva banke nisu izdvajale rezervaciju računica je jasna. Čist godišnji prihod bio je 6 odsto. Pri tome ne treba zaboraviti da su referentne stope na međunarodnim tržištima bile na nuli, pa je ovo što se odvijalo u Srbiji bio investicioni plasman i više nego odličan. I sad mogu samo da zažale za tim vremenima. Nažalost, to se ne može promeniti i isti taj kapital može u kratkom roku otići i destabilizovati dinar. U tom slučaju pad nominalne vrednosti domaće valute ne treba isključiti – smatra naš sagovorniik.

O tome možemo li očekivati da se dinar stabilizuje Živanović kaže da mi imamo fundametalno nestabilnu valutu i da stoga ne treba robovati iluzijama da se proces pada na srednji rok može zaustaviti.

– Delovi platnog bilansa koji se odnose na uvoz i izvoz roba i usluga stalno stvaraju debalans, a to donosi stalni pritisak u pravcu realne depresijacije dinara.U prethodnih deset godina valuta je jačala kroz zaduživanja i sredstva od privatizacije. Ali to ima samo privremeno dejstvo. Stoga sve ovo što se dešava sa dinarom ne treba ocenjivati ni kao uspeh ni kao neuspeh, već kao faktičko stanje. Bilo bi dobro kada bi privrednici znali koja je gornja granica za evro. Tada bi sa većom dozom izvesnosti mogli kalkulisati cene i projektovati godišnje bilanse. Veliki broj preduzeća kod nas je kalkulisao cene prema 125 dinara za evro. To je uticalo da se smanji trgovinski promet, a preduzeća uzdrže od valutnih obaveza i izbegnu negativne kursne razlike. Sve to u strahu da im one ne istope ionako malu dobi ili da čak zabeleže gubitak.

Dušanka Vujošević

Adekvatna politika NBS

Profesor Živanović kaže da je Narodna banka Srbije u osnovi vodila adekvatnu monetarnu politiku. „To jeste bila adekvatna i pravovremena politika, kada govorimo o intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu. Pored tih intervencija, NBS je i svojim odlukama, recimo onoj o obaveznoj rezervi, uspela da spreči preveliku fluktuaciju kursa. Tu smo imali i nuz-pojava, neke od tih odluka su usporavale kreditiranje privrede i činile kredite skupljim. Takođe, NBS je strogo kontrolisala otkup deviza te sprečavala špekulacije, a to je najviše uticalo na stabilnost dinara. No, mora se reći i to da uprkos svem trudu, NBS neće moći samo svojim merama da stvori jaku i stabilnu valutu. Tu sveobuhvatno rešenje nije samo iz njene nadležnosti već na polju realne ekonomije i to kroz povećanje proizvodnje, produktivnosti i izvoza”, pojašnjava dr Branko Živanović.