Dovoljna je zatezna kamata i prinudna naplata

koja direktno utiče na obračun zatezne kamate na kašnjenja, ispada da je neplaćanje poreza u Srbiji sada mnogo jeftinije nego pre. Stručnjaci pak smatraju da bi kazne za taj prekršaj trebalo ukinuti, a privrednici – da u oblasti fiskalnih i parafisklanih nameta treba napraviti inventar i tu oblast učiniti znatno transparentnijom. 

Šta se konkretno dogodilo kod nas od 1. januara?

Do sada, kada su građani kasnili s plaćanjem poreza, rizikovali su da plate kaznu od 50.000 dinara, a od 2016. ona je umanjena i sada je 5.000. Za isti prekršaj a za vlasnike preduzeća bila je predviđena kazna od 150.000 dinara, koja je od ove godine umanjena na 100.000. Osim toga, poreski obveznici koji ne poštuju baš svaki rok plaćaju i manju zateznu kamatu. Ta stopa se računa tako što se na godišnju kamatu od deset odsto doda referentna stopa Narodne banke Srbije. Ona je pak u 2015. smanjivana nekoliko puta i s osam odsto, koliko je bila pre godinu, pala je na 4,5 procenta.

Hoće li sve to uticati da nam poreska disciplina oslabi? O tome poreski ekspert Đerđ Pap kaže:

– Smatram da kazna za neizmirivanje poreza na vreme uopšte ne bi trebalo da postoji – kaže on. – Dovoljno je da se plati zatezna kamata i da se potom ide na prinudnu naplatu poreza.

Stručnjak s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu Aleksandara Vasiljević podseća na to da se i u novim okolnostima ublažene kaznene politike više isplati plaćati porez na vreme.

– Ne treba zaboraviti da je kod nas inflacija na niskom nivou, oko dva odsto – podseća on. – Nesavesni poreski obveznici sada plaćaju kamatu na neizmirne obaveze od 14,5 procenata. Već taj podatak govori sam po sebi koliki će ekstratrošak imati oni koji ne izmire obaveze na vreme.

Šta pak o svemu kažu privrednici, na koje se izmene najviše i odnose?

– Svaki privrednik koji ozbiljno posluje treba da vodi takvu politiku da na vreme izmiri poreske obaveze, a ne da plaća kazne i zatezne kamate – kaže predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin. – Samo smanjenje kazne, ma koliko se činilo povoljnim, neće znatnije poboljšati poslovni ambijent. Da bi se to dogodilo, zahvatanja iz privrede treba da budu manja i po broju i po visini stope, poreski i sistem parafiskalnih nameta treba da bude znatno transparentniji. Moram da napomenem i da je NALED kod nas nabrojao čak 500 raznih nameta. Mnogo je i kada samo nabrajate, a kamoli kada plaćate. Zato se nadam da izmene vezane za tu oblast, čija je primena počela 1. januara, neće biti jedine ove godine.

D. Vujošević

Najbolje s akcizom

Od poreskih promena koje su stupile na snagu ove godine najviše pažnje izazvala je promena akciza. Novi artikli koji su se našli na spisku su pića s niskim procentom alkohola. Kod nas su popularnija ona s većim sadržajem alkohola pa će se mnogi zapitati na šta se to odnosi. To su kokteli i špriceri koji se prodaju u flašicama od nekoliko decilitara i sajderi. To piće dolazi s Ostrva, iz Engleske. Kod nas su primećeni jer ne štede na reklamnim spotovima. Preporučuju ih jedan lord i pilot koji kaže za njih „Best on ice”. Prevedeno na naš jezik zvuči malo drugačije, reklo bi se – „Najbolje s akcizom”. Novouvedena akciza plaća se na pića koja sadrže od 1,2 do 15 odsto alkohola. Akciza je 21 dinar za litar.