Kuća kao mašina za stanovanje
U sredu, 18. novembra, u Muzeju primenjene umetnosti otvorena je izložba posvećena arhitekti Le Korbizjeu (1887-1965). Postavku, koja je priređena povodom pola veka od smrti ovog
svestranog umetnika, čine 50 fotografija arhitektonskih dela i 30 reprodukcija iz njegovog slikarskog opusa.
Niko nije tako presudno uticao na arhitekturu 20. veka kao Le Korbizje. Smeli vizonar, plodni pisac i genijalni projektant, bio je pođednako važan po svojim teoretskim spisima koliko i po izgrađenim ostvarenjima. U izuzetno bogatom opusu na jedninstven način zaokružio je etiku i estetiku, dosledno ih sprovodeći na svim nivoima stvaralaštva - od urbanizma do detalja.
Ako se osvrnemo na osnovne podatke iz biografije ovog arhitekte, uočavamo da su oprečna mišljenja o Le Korbizjeovom delu bila prisutna tokom čitave njegove karijere. I zaista, sarkazam i klevete pratili su ga gotovo celog života. Uvek inovativan i izazovan, izmislio je desetine novih termina (uveo je izraz brisolei, koji je prvi primenio) i znakova koji su postali sastavni deo modernističkog vokabulara. Postao je jedan od retkih arhitekata čije je slavno i nadaleko poznato ime bilo sastavni deo svakodnevice običnih ljudi. A kako i ne bi kada je projektovao 75 zdanja u 12 zemalja i izradio 42 urbanistička plana! Pored toga, za sobom je ostavio 8.000 crteža, više od 400 slika i fotografija i 44 skulpture.
Le Korbizijea mnogi svrstavaju među najznačajnije arhitekte koji su delovali u poslednjih sto godina. Rođen 1887. u mestu Šo de Fon (Švajcarska) kao Šarl Eduard Žanere (pseudonim Le Korbizje usvojio je u 33. godini), svoju stvaralačku ekspanziju doživeo je između 1920. i 1960. godine. Posebna pažnja poklonjena je njegovim najpoznatijim objektima od kojih su neki svrstani u remek-dela moderne arhitekture - vila La Roš-Žanere (Pariz), vila Štajn-de Monzi (Vokresan, Francuska), vila Savoj (Poasi, Francuska), Kuća zajedničkog stanovanja (Marsej), crkva Notr-Dam-du-O (Ronšam, Francuska), kuće Žaul (Neli-sur-Sien, Francuska), dominikanski manastir La Turet (na obodu Liona), Karpenter centar vizuelnih umetnosti u Kembriyu (Masačusets, SAD).
Interakcija između industrije i vizuelnih umetnosti stvorila je osnovu za Le Korbizjeove profesionalne aktivnosti. Osim toga, nebrojena putovanja po Evropi i šire, imala su presudan uticaj na njegovo obrazovanje. Od poznatih gradskih pejzaža, monumentalnih zdanja i popularnih građevina sačinio je neku vrstu ličnog trezora koji će mu poslužiti kao osnova za kasnije projekte. Le Korbizje je prvi definisao kuću kao „mašinu za stanovanje„. Upravo je ova formulacija izazvala veliki skandal u umetnosti. On je zahtevao da kuća bude funkcionalna i jeftina za prosečnog radnika koji živi u gradu i radi u fabrici.
Korbizije je tražio pročišćen, rafiniran jezik, poput onog koji je koristio kubizam, odbacivao je dinstinkciju između umetnosti i svakodnevnih predmeta, kao i bilo kakve dekorativne tendencije. U ovom duhu projektovao je mnoge objekte širom sveta (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Indija, Japan). Njegove ideje su u velikoj meri inkorporirane u projekat Zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku, delo koje je pripisano Volasu Harisonu i za koje Le Korbizije nikada nije prestao da traži autorska prava. Pedesetih godina 20. veka on je bez ikakve sumnje bio zvezda čija popularnost prerasta ugled uvaženog arhitekte.
Autor izložbe je Slobodan Stanojević, a postavka će biti otvorena do 9. januara 2016.
Siniša Kovačević