Prostitucija i narkomanija vrte oko 280 miliona evra
U ovogodšnjem Statističkom godišnjaku Republičkog zavoda za statistiku navedeno je da su građani Srbije 2013. godine potrošili čak 15 milijardi i 538 miliona dinara
– odnosno 180 miliona dolara ili 134 miliona evra – za prostituciju. Za narkotike je iste godine otišlo 15,1 milijardi dinara, ili oko 142 miliona evra. Pošto su i jedna i druga „delatnost” u sivoj zoni, to znači da na ono što su građani plaćali nije plaćen porez pa samim tim država nije dobila ni jedan jedini dinar, iako je u toku velika štednja i ušteda na svim stranama.
– Do podatka da građani za taj deo „ostalih dobara i usluga”, odnosno za javne kuće, godišnje potroše 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, zvanična statistika došla je anketom o potrošnji domaćinstava – rekao je ekonomista Milan Ćulibrk. – Značilo bi to, dakle, da je neko priznao da je trošio pare u javnoj kući. To pak znači da se u javnim kućama, koje bi se mogle tretirati kao svojevrsni ofšor poreski rajevi, obrće 180 miliona dolara.
On je dodao da trošak na prostituciju, odnosno „ostala dobra i usluge” u Srbiji, ako se pogledaju susedne države, i nije ogroman. Kao primer ističe Makedoniju, koja u svom statističkom godišnjaku navodi da je u 2012. godini „promet” u tom sektoru bio 54 miliona dolara, tako da je udeo prostitucije u BDP-u našeg južnog suseda 0,78 odsto.
– I još se precizira da se do procene podataka o BDP-u od droge i prostitucije došlo „korišćenjem podataka iz zvaničnih institucija” – dodaje Ćulibrk.
Bivši direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović objašnjava da se objavljivanje podataka o novcu potrošenom na prostituciju i narkotike radi u skladu s međunarodnim standardima i na preporuku Statističke komisije UN. Objavljivanje tih podataka ima za cilj da se što realnije prikaže ekonomija zemlje jer je činjenica da se i u tim oblastima, odnosno delatnostima, vrti ogroman novac.
LJ. Malešević
Ne praviti se lud
– Bolje je imati podatke o tome nego se praviti lud jer se to ne može negirati – objasnio je Vukmirović. – Ti podaci ne mogu biti sasvim tačni i realni, oni su više procena, i tako je u svim zemljama, osim u onima gde je prostitucija legalizovana. Do podatka se dolazi istraživanjem na terenu, obavljanjem anketa, praćenjem oglasa u medijima i na društvenim mrežama. Postoje tačno definisane metodologije. Svote potrošene na prostituciju i narkotike su novac od kojeg država nema koristi jer se ne plaćaju porezi. Cilj objavljivanja statističkih podataka o tim ilegalnim delatnostima je da država uvidi koliki je to problem – koliko gubi – i da to spreči.