Sprečiti plenidbu imovine neprodatih firmi

 preduzeća u restrukturiranju i onemoguće poverioci da im plene imovinu.Ministar Sertić poziva se da hitno organizuje sastanak na kojem bi zajedno sa sindikatima analizirao predstojeću alarmatnu situaciju u preduzećima u restrukturiranju za koja do sada nisu objavljeni javni pozivi za prodaju, ili za koja jesu a nije se pojavio kupac.



Sindikalci podsećaju na to da se radi o preduzećima kojima je 31. oktobar ove godine poslednji zakonski rok do kada se poverioci ne mogu pojaviti za naplatu svojih potraživanja, uz napomenu da nakon tog roka postoji realna mogućnost da ona zbog plenidbe imovine odu u stečaj, a zaposleni ostanu bez posla. Sindikat tvrdi da će radnici ostatiti bez posla „kao kolateralna šteta nesinhronizovanih aktivnosti”.

„Kao predstavnici najvećeg broja radnika koji su zaposleni u tim preduzećima, želimo da aktivno učestvujemo u pronalaženju rešenja za njihovu dalju radnu angažovanost, kao i aktivnosti koje će onemogućiti da se oni, kao i njihova preduzeća, ’puste niz vodu’. Sastanku bi, osim predstavnika SSSS-a, predstavnika grana i delatnosti, trebalo da prisustvuju i poslovna i sindikalna rukovodstva preduzeća koja su u završnoj fazi privatizacije”, naveo je u pismu Ljubisav Orbović.



Ukoliko se zaista obistini najava ministra Sertića da produžetka roka za privatizaciju neće biti i da će ceo posao biti urađen do kraja ove godine, zbilja postoji realna opasnost da mnoga preduzeća u restrukturiranju koja nisu prodata ili za koje nije ni raspisan poziv, odu u stečaj i izgube zaštitu države koju imaju samo do 31. oktobra.



Početkom godine procenjivano je da će od 526 firme sa spisaka Agencije za privatizaciju, osim već pokrenutih 188 stečajnih postupaka, ista sudbina zadesiti mnoge. Računalo se da će još između 100 i 150 firmi od preostalih 338 svoj spas od bankrota morati da potraži kroz stečajni postupak jer mnogi poverioci čekaju da dođe 31. oktobar i naplate višegodišnja potraživanja.



Na spisku preduzeća koja su već otišla u stečaj bile su i 33 firme iz Vojvodine, u kojima je bio zaposlen 521 radnik. Među njima su i nekadašnji giganti vojvođanske socijalističke privrede, poput novosadskog „Petra Drapšina”, subotičkog „Solida” ili „Kulatransa”. Agencija se opredelila za to da ta preduzeća pošalje u stečaj zato što ne postoje zainteresovani za njihovu privatizaciju, a neka se godinama ne bave svojom delatnošću.



Putem onih koji svoj spas traže kroz stečaj svakako će poći i ona preduzeća za koja, i pored javnih poziva, nije bilo zainteresovanih. Šanse da još nešto urade do 31. oktobra imaju neka preduzeća za koja će ovih dana biti raspisani javni pozivi, ali nema garancije da će kupaca za njih biti.

Sva ostala preduzeća za koja nije bilo zainteresovanih imaju zaštitu samo do 31. oktobra, odnosno do onog trenutka kada se okonča treći poziv za prodaju kapitala. Ukoliko ni u trećem pokušaju ne bude zainteresovanih, ona će morati u stečaj zbog finansijskog bilansa i stanja u kojem su.



LJ. Malešević

 

„Investitori neće da kupe prošlost”



Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da investitori neće da kupe prošlost i razrušene hale.On je u Skupštini Srbije izjavio da je za preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju pristiglo više od 1.900 pisama o zainteresovanosti, ali da je malo toga realizovano jer je investitorima važno da vide da preduzeća rade i funkcionišu.



– Ponosni smo kad vidimo da MSK u Kikindi radi, a to je ono što i investitori hoće da vide – rekao je Sertić.On je naveo da je i to razlog zašto je važno da rade „Železara Smederevo”, „Petrohemija” i druge firme, posebno što u lancu proizvodnje one imaju uticaj i na druge subjekte.