Platni razredi neće važiti za direktore, poslanike...

za sve one koji dobijaju platu iz republičkog budžeta trebalo bi da bude da za isti posao bude ista plata. Naime, svi koji platu primaju iz budžeta, osim javnih preduzeća, biće raspoređeni u 60 platnih razreda. Najmanje planirana plata u javnom sektoru od Nove godine trebalo bi da bude 22.000, a najveća 155.000 dinara, što znači da bi za najjednostavnije poslove koeficijent bio jedan, a za najsloženije sedam i po.

Planirano je da se tim zakonskim aktom smanje velike neujednačenosti koji sada postoje, što će se i uraditi u državnim institucijama, kao što su državna uprava, zdravstvo, socijalna zaštita, prosveta, kultura i sport. Međutim, ovim zakonskim aktom neće biti obuhvaćena primanja u javnim i komunalnim preduzećima, ali ni svih postavljenih lica, poput gradonačelnika, ministara, guvernera, sudija i poslanika. Biće zaštićene i plate ombudsmana i poverenika.

Po obrazloženjeu Ministarstva državne uprave, javna i komunalna preduzeća nisu u njihovoj nadležnosti već u resoru Ministarstva privrede, koje treba da donese propise o primanjima u njima, dok su funkcioneri posebna kategorija, za koju će u 2016. godini biti doneta nova pravila.

Pošto iz Ministarstva privrede još uvek nema najava o pripremi propisa kojima se ograničavaju plate u javnim i komunalnim preduzećima, niti se naziru pravila po kojima će platu od početka 2016. godine dobijati funkcioneri, ostaje uverenje da će direktori pojedinih javnih preduzeća, ali i državnih institucija, i dalje primati plate nekoliko puta veće od čelnika Srbije.

Naime, iako je Vlada Srebije još u drugoj polovini 2013. godine skrojila zakon koji je trebalo da zavede red u debljini koverata državnih funkcionera i direktora javnih preduzeća, javna je tajna da čelnici pojedinih državnih firmi i dalje imaju za srpske prilike enormno visoke plate. Tako se već dugo u javnosti pominje plata, a tako će se nastaviti i od Nove godine jer je i on izuzet zakonom o platama, Dušana Bajatovića, koji prima platu kao direktor „Srbijagasa”, ali i novac od „Jugosgasa” i „Banatskog Dvora”. Nedavno je Bajatović izjavio da njegova plata u „Srbijagasu” iznosi oko 1.500 evra mesečno, a da dobija naknade za učešće u nadzornim odborima – još 10.000 evra od „Jugorosgasa” i od skladišta gasa „Banatski Dvor” 5.000 evra. On je ustvrdio da nadoknade koje dobija daje u humanitarne svrhe, i da to „može lako da se proveri”. Pominjaće se i velika plata guvenerke Jovanke Tabaković i njena navodna zarada od 558.000 dinara, ali i visoka plata direktora „Pošte Srbije” Milana Krkobabića, kao i direktora drugih javnih preduzeća, od kojih su mnoga godinama na grbači države jer iskazuju velike gubitke.

LJ. Malešević

Neke će i da zakači

Novi propisi važiće za oko pola miliona zaposlenih u javnom sektoru.

Konkretno, to znači da će od Nove godine direktori pojedinih državnih agencija ili Fonda PIO imati platu u proseku i dvadesetak hiljada dinara manju.