Pokrajinski zaštitnik: Povećati kapacitete za palijativnu negu
Uvođenje usluge palijativnog zbrinjavanja i nege u Vojvodini teče sporo, takvu negu pružaju službe kućnog lečenja i nege u 63 odsto domova zdravlja u Pokrajini,
a na sekundarnom nivou jedinice za palijativno zbrinjavanje postoje u bolnicama u Subotici, Zrenjaninu, Somboru i Kikindi, saopštio je danas Pokrajinski zaštitnik građana.
U susret obeležavanju Međunarodnog dana hospisa i palijativnog zbrinjavanja svake druge subote u oktobru, Pokrajinski ombudsman navodi da najveći problem u obezbeđivanju i pružanju odgovarajuće palijativne nege pacijentima predstavlja nedostatak lekara i medicinskih tehničara/sestara, kao i nemedicinskog osoblja (psihologa, farmaceuta, socijalnih radnika).
Uz to, postoji potreba za obukom većeg broja zdravstvenih radnika, a 80 odsto domova zdravlja navodi da im nedostaje i odgovarajuća oprema, prostor, lekovi i vozila kako bi palijativnu negu i lečenje pružali na odgovarajući način, pokazuju podaci istraživanja koje je ove godine sprovedeno u svim zdravstvenim ustanovama u Vojvodini.
Istovremeno, potreba za palijativnim lečenjem i negom u Srbiji i Vojvodini sve je veća, čemu doprinose i demografski trendovi i sve veća zastupljenost starijih među stanovništvom.
Potreba za ovim vidom zdravstvene zaštite nastaje i kao posledica sve većeg broja obolelih od bolesti koje imaju progresivni tok (kardiovaskularnih i malignih bolesti, šećerne bolesti, neuromuskularnih i cerebrovaskularnih bolesti), HIV/AIDS, saobraćajnog traumatizma i drugo, a među "nevidljivim pacijentima" nalaze se i deca.
Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine prepoznao je ovaj problem, te je u ovoj ustanovi u toku procedura za izmenu organizacione strukture radi formiranja jedinice za palijativnu negu.
Svetski dan hospisa i palijativne nege obeležava se svake godine druge subote u oktobru na inicijativu Svetskog saveza hospisa i pružalaca usluga palijativne nege (The World wide Hospice Palliative Care Alliance).
Ovaj dan obeležava se s ciljem podizanja svesti i razumevanja ljudi kojima je potrebna palijativna nega, kao i povećanje dostupnosti hospisa i palijativne nege u svetu.
Budući da se palijativno zbrinjavanje najčešće dovodi u vezu sa starijim osobama, ove godine dan hospisa i palijativne nege posvećen je "nevidljivim pacijentima" kao što su deca, pripadnici LGBT populacije, zatvorenici, vojnici, osobe koje žive u seoskim sredinama.
Palijativno lečnje i nega podrazumevaju aktivno i usaglašeno zalaganje tima stručnjaka (lekara, medicinskih sestara/tehničara, psihologa, socijalnih radnika, duhovnika, volontera) u brizi i pružanju podrške onima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti i njihovim porodicama.
Svrha palijativnog zbrinjavanja je u tome da se očuva što veći kvalitet života pacijenata i njihovih porodica, bez obzira na to da li se zbrinjavanje pruža kod kuće ili u bolnici.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je 2013. godine započeo istraživanje ostvarivanja prava pacijenata obolelih od neizlečivih bolesti.
Uočeno je deo aktivnosti u cilju obezbeđivanja kvalitetnije usluge palijativnog zbrinjavanja, planiranih Strategijom za palijativno zbrinjavanje Republike Srbije, ostao nerealizovan.
Dve godine kasnije, 2015. sprovedeno je novo istraživanje u zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene zaštite u AP Vojvodini sa ciljem da se ustanovi da li su u međuvremenu unapređene zdravstvene usluge pacijentima kojima je potrebna palijativna nega, navodi se saopštenju.
(Tanjug)