Za labudiće kriv ljudski faktor, ili kornjače?

kornjača pre nekoliko meseci, koje su mesožderi, a koje su se u jezeru našle jer su ih pojedini sugrađani tu ubacili. Vest da su labudići ostali bez po jednog krila uzburkala je Novosađane i ljubitelje životinja, a kako kaže Nožinić, mladuncima čuvenih labudova Ise i Bise, rane su sanirane, dok su kornjače uklonjene iz jezera.

– Isa i Bisa su pre oko četiri meseca dobili potomstvo, posle nekoliko godina, a ubrzo potom su se pojavili i problemi s kalifornijskim kornjačama – kaže Ivan Nožinić. – One su krive za smrt prvog mladunca, a i drugi je u međuvremenu podlegao povredama. Mi smo brzo reagovali, pozvali u pomoć uzgajivača labudova Radovana Kokara i preostala dva labudića su tek pre mesec dana vraćena u jezero, kada su konačno ojačali.

Po njegovim rečima, kalifornijske kornjače iz parka su prebačene na Palićko jezero, a sada su tamo ostale samo barske kornjače, koje su bezbedne po mlade i biljojedi su.

– Labudići su došli kod mene povređenih krila – objašnjava uzgajivač labudova Radovan Kokar, koji je pre 15 godina gradu poklonio prvi par labudova. – Povrede na preživela dva mladunca su veterinarski sanirane i sada nemaju nikakvih smetnji. Kornjače su sigurno uzrok, pošto su mesojedi i labudići su ostali živi zahvaljujući savesnom delovanju radnika „Zelenila”.

S druge strane, član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, doktor veterinarske medicine Milan Ružić rekao je da je čudno što su povrede na pticama poznate već nekoliko meseci, a javnost tek sada saznaje za to.

– Mala je verovatnoća da kornjača koja pliva u vodi može napasti pticu i povrediti joj krila, koja su kod labudova postavljena nešto više na leđima – smatra Ružić. – Te kornjače nisu poznate po tome što napadaju veliki plen, one se hrane sitnijom ribom, nekim beskičmenjacima i sličnim organizmima. Čudno je i što nedostaje samo po jedno krilo na različitim stranama tela. Bilo bi logično da to bude s raznih strana i da noge labudića budu povređene. Zbog svega toga ipak verujem da je u pitanju ljudski faktor.

Iako daju dva različita objašnjenja, obe strane se slažu u tome da bi ti nemili događaji trebalo da podstaknu sugrađane da više vode računa o čuvenoj porodici labudova, svojevrsnim simbolima našeg grada.

– Apelujem na građane da i oni vode računa o bezbednosti labudova, da ih ne hrane, pošto su za to zaduženi radnici „Gradskog zelenila”, i da ne bacaju ništa u jezero. Kada smo pre mesec i po menjali vodu, na dnu jezera smo našli svašta, od kolica iz robne kuće i dečjih igračaka, do gomile novčića, a sve to utiče na bezbednost i zdravlje tih životinja – objašnjava Nožinić.

Po njegovim rečima, Dunavski park ima čuvarsku službu 24 sata, ali čuvari imaju vrlo ograničena ovlašćenja pa ako primete da se neko u parku nedolično ponaša, imaju pravo samo da ga opomenu. Ako se ta osoba ogluši o to, tek onda mogu zvati policiju, a ni u tom parku, kao ni u drugim, video-nadzor ne postoji.

– Moramo biti svesni toga da labudovi iz Dunavskog parka nisu samo obične ptice – podseća Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. – Isa, Bisa i njihovi mladunci najverovanije su najpoznatija porodica u Novom Sadu. 

D. Ristić