Minimalac nedovoljan i za puko preživljavanje

o visini minimalne cene rada za 2016. godinu. Dok se to ne desi, iznos minimalne zarade, koji bi trebalo da važi za narednu godinu, ostaje isti – 121 dinar po radnom satu.

Da li je dogovor moguć pokazaće se narednih dana pošto je za narednu nedelju zakazana nova sednica SES-a, ali je veliko pitanje da li se različiti stavovi pregovarača – poslodavaca, te predstavnika ministarstava finansija i rada i sindikata mogu približiti. Naime, sindikalci se zalažu za povećanje minimalne zarade, a ostali pregovarači su za to da ona ostane ista. Odluka će, ipak, morati da se donese, a ukoliko ne bude dogovora, o visini minimalne zarade odlučiće Vlada Srbije – do 15. septembra.

Dakle, koplja se lome oko toga da li će minimalna zarada u Srbiji naredne godine biti oko 21.000 dinara, ili oko 24.000, koliko bi iznosila ukoliko bi bio prihvaćen predlog sindikata, koji su tražili da minimalna cena rada po radnom satu bude 143,5 dinara. To znači da se sindikalci zalažu za to da se minimalna mesečna zarada uveća oko 3.000 dinara, što je, prevedeno u osnovne životne namirnice – oko 20 litara mleka i trideset vekni hleba.

Svakako da ne treba sumnjati u ono što kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković – da se nisu stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada, da još uvek nema naznaka da će ove godine, ali ni sledeće, doći do značajnijeg rasta privredne aktivnosti, da firme imaju manje prometa, da se smanjila potrošnja i da su se u nekim opštinama povećali parafiskalni nameti firmama. Ipak, ne treba sumnjati ni u to da zaposleni radnik u Srbiji, koji prima minimalnu zaradu – a procene su da ih je i do oko 4000.000 – s tim iznosom ne može sastaviti kraj s krajem, bez obzira na vrstu finansijske akrobacije. Slobodno bi se moglo reći da veliki broj ljudi u Srbiji, koji svaki dan dolaze na posao, živi na ivici bede.

A za to je potrebno samo pogledati stvarne troškove života jer je za punjenje potrošačke korpe u Srbiji u junu je bilo potrebno oko 67.000 dinara, a za minimalnu potrošačku korpu oko 37.800 dinara. To zapravo znači da, čak i ako dva člana domaćinstva zarađuju minimalnu zaradu, jedva da mogu da napune onu minimalnu, u kojoj, bez sumnje, mnogo toga nedostaje. Pri tome, za stan od 45 kvadratnih metara s grejanjem – samo za komunalne troškove potrebno je oko 12.000 dinara, pa od preostalog novca treba jesti, kupiti udžbenike, platiti troškove prevoza, kupiti odeću, obuću, živeti svaki mesec.

Zbog toga se sindikati i zalažu za to da se minimalna zarada poveća jer bi to ipak značilo onima koji je primaju. Kako kaže predsednik UGS „Nezavisnost” Branislav Čanak, jasno je da iznos važećeg minimalca nije dovoljan za podmirivanje troškova života jednočlanog domaćinstva, a kamoli porodice, a da se situacija neće značajno promeniti ni ako se zarada poveća. Ipak, Čanak kaže da bi bilo dobro da se napravi makar mali pomak u visini minimalne zarade, posebno što se neprestano govori da Srbija izlazi iz krize.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje na to da je svaki komentar o visini minimalne zarade i ceni rada, kao i stavu da je povećanje nemoguće – izlišan.

– To demantuje stvarnost jer je nedavno struja poskupela, a ljudi su suočeni s velikim problemima svakodnevnog života – počela je škola, uskoro će i grejna sezona... a novca je sve manje – kaže Milić.

D. Mlađenović

U EU radni sat od četiri evra pa do 42

Da se u zemljama Evropske unije više zarađuje nije nikakva tajna, a sat rada u privatnom sektoru vredi oko 25 evra, iako, naravno, u zavisnosti od zemlje, razlike postoje. Tako je prošle godine u Bugarskoj sat rada vredeo oko četiri evra, u Ruminiji oko pet, Mađarskoj oko osam, Nemačkoj oko 31, u Danskoj čak oko 42 evra, dok je u Srbiji radni sat koštao oko 2,30 evra, a od te sume radnik je dobijao oko 1,7 evro.

– Troškovi radne snage u ukupnim troškovima poslovanja u Srbiji iznose oko 33 odsto, što  je značajno manje nego u razvijenim zemljama gde je to učešće i do 64 odsto, koliko je u Holandiji – rekla je nedavno Živka Pržulj s Beogradske bankarske akademije.