Firme u varošima na velikoj muci

bili su najbolje uređeni. Onda je došla kriza, krediti su se manje uzimali i sve teže vraćali i kad su u pitanju  građani i kad je u pitanju privreda. Tada su banke počele da zatvaraju svoje jedinici širom zemlje i mnoga manja mesta i varošice ostale su bez ijednog bankarskog šaltera, a neretko su banke odlazile i iz većih mesta. Doda li se tome i podatak da su u Vojvodini Razvojna banka Vojvodine i Nova Agrobanka bile značajno zastupljene, a obe su otišle u stečaj, jasno je da se mreža banaka smanjila. To je veliki problem, posebno za malu privredu, jer za svaku bankarsku transakciju, pa i najsitniju, privrednici moraju da putuju do mesta gde ima bankarska poslovnica, a neki su prinuđeni na to da na put kreću i nekoliko puta dnevno.

Banka Poštanska štedionica spremna je da u svakoj opštini otvori svoju poslovnu jedinicu, ali je ona u državnom vlasništvu pa za nju važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru Vlade Srbije. Tek kada se na tom planu nešto promeni, nove jedinice Poštanske štedionice moći će da se otvore. Što se tiče banaka osnovanih stranim kapitalom, ako budu imale interes i procene da u nekom gradu ili varošici mogu zaraditi, otvoriće filijalu ili ekspozituru, a to bi trebalo očekivati tek kada u Srbiji krene znatniji privredni razvoj.

Upravo tako razmišljaju i stručnjaci, a rukovodilac Katedre za poslovni menayment Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ dr Aleksandar Vasiljević kaže da građanima jedino može pomoći Poštanska štedionica ako otvori svoju poslovnu jedinicu u manjim mestima, a da će privatne banke to učiniti samo ako procene da imaju interes, odnosno mogućnost zarade.

U Poštanskoj štedionici imaju plan da u svakoj opštini imaju svoju ekpozituru ili filijalu.

– Na taj način želimo da izađemo u susret klijentima – kaže pomoćnica direktora za poslovnu mrežu u Poštanskoj štedionici Sandra Aleksić. – Sve zavisi od zapošljavanja u javnom sektoru, a kada se to reši, prvo ćemo otvoriti poslovne jedinice tamo gde ih sada nema. Poznato je da smo preuzeli i radnike i filijale i ekspoziture Nove Agrobanke kada je otišla u stečaj, a tada je naša mreža i najviše proširena. Kod gašenja drugih banaka nismo imali taj interes jer smo već imali svoje jedinice u istim mestima.

U Vojvodini ima mesta gde nema ni jednog jedinog bankarskog šaltera, ali Poštanskoj štedionici u Novom Sadu nije stigao nijedan zahtev da u bilo kojem mestu u Vojvodini otvori svoju poslovnu jedinicu.

Podaci Narodne banke Srbije govore da je ove godine u martu u  bankarskom sektoru Srbije bilo zaposleno 24.753 radnika. Tada je bilo 1.765 poslovnih jedinica, što je dvadesetak manje nego u 2014. godini. Izvesno je da će, kada se bude radila analiza za ovu godinu, te brojke biće i manje, a treba reći da je već sad broj zaposlenih u bankarskom sektoru značajno smanjen u odnosu na vreme njegove najveće ekspanzije jer je tada u njemu radilo 32.000 ljudi. Mnogi bi se rado vratili na svoja stara radna mesta ili zaposlili u nekoj drugoj banci, recimo Poštanskoj štedionici,  ali za sada do toga nema ništa.

Nedostatak banke, sigurno je, najteže pada malim privrednicima, preduzetnicima i svima koji dnevno moraju da predaju pazar. Njima jedino ostaje da novac nose u torbi, a privrednici koji su primorani na to da to rade mogli bi se udružiti i dogovoriti o saradnji s jednom bankom. Ukoliko bi svi imali račun u jednoj banci, mogli bi se dogovoriti da im se obezbedi makar bankomat za prijem pazara jer takva mogućnost postoji.

U bankama kažu da pri otvaranju ekspozitura u manjim mestima najveći trošak odlazi na obezbeđenje, a da manji problem predstavljaju troškovi zarada službenika i zakup poslovnog prostora. Oni ukazuju na to da su troškovi obezbeđenja prilična stavka, ali da se ne mogu izbeći.

D. Vujošević

Dobro je imati keša

Nepostojanje banaka u manjim mestima može biti problem i pri boravku turista i organizaciji stručnih skupova u Srbiji. Zbog toga bi bilo dobro da organizatori putovanja ili stručnog skupa uz pozivnicu ukažu na to da je, pošto nema banke u mestu, dobro poneti keš, da bi se izbegle nepijatne situacije s kakvima su se ovih dana sreli organizatori i gosti skupa o organskoj proizvodnji u Selenči.