Kisindžer: U SAD se politikom bave neistorijski ljudi

koji su u školi istoriju učili ne kao "skup povezanih događaja, već kao teme bez konteksta".

Kisindžer je u intervjuu za američki dvomesečnik „Nešnel interest"ocenio da Amerika odbija da uči iz iskustva i da ne treba da se uključuje u međunarodne sukobe kojima ne može da predvidi kraj ili da, kada to učini, stvari treba da dovede do kraja.

Kako prenosi Sputnjik, po Kisindžeru problem sa ratovima koje su SAD vodile od Drugog svetskog rata je neuspeh da se strategija poveže sa onim što je moguće ostvariti na domaćem terenu.

"Svih pet ratova u kojima smo se borili od kraja Drugog svetskog rata počeli su sa velikim entuzijazmom, ali jastrebovi nisu prevladali na kraju. Oni su, na kraju, bili u manjini. Ne bi trebalo da se uključujemo u međunarodne sukobe ako nismo sposobni da predvidimo njihov kraj i ako nismo spremni da izdržimo napor da ostvarimo taj cilj", kaže Kisindžer.

Bivši visoki zvaničnik osvrnuo se i na nastanak i prirodu vojnog sukoba u Ukrajini.

Nije moguće da je Putin potrošio 60 milijardi dolara na Olimpijske igre u Sočiju, da bi, samo nedelju dana od ceremonije zatvaranja koja je prikazala Rusiju kao deo zapadne civilizacije, otpočeo sukob, objasnio je Kisindžer.

„Dakle, moramo se zapitati kako se to dogodilo", rekao je Kisindžer, navodeći da se susreo sa Putinom novembra 2013. i da je ruski predsednik tada pokrenuo mnoga pitanja - pri čemu je Ukrajina bila na dnu liste kao ekonomsko pitanje koje će Rusija rešavati carinama i cenom nafte.

Po njemu, prva greška u Ukrajini bilo je nepromišljeno ponašanje Evropske unije koja nije shvatila implikacije sopstvenih uslova.

"Ukrajinska unutrašnja politika učinila je nemogućim da (svrgnuti predsednik Viktor) Janukovič prihvati evropske uslove i bude reizabran, a da Rusija na to gleda kao na ekonomski problem", smatra Kisindžer.

Tako je Janukovioč odbio uslove EU, Evropa se uspaničila, a Putin je postao samouveren, shvativši taj trenutak kao priliku da odmah u delo sprovede ciljeve za koje je do tada smatrao da su dugoročni i ponudivši petnaest milijardi dolara da preusmeri Ukrajinu ka Evroazijskoj uniji.

U svemu tome, kaže Kisindžer, Amerika je bila pasivna.

Nije bilo ozbiljnog dijaloga sa Rusijom ili EU oko toga šta se sprema. Svaka strana igrala je neku vrstu racionalne igre zasnovanu na zabludama onog drugog dok je Ukrajina skliznula u majdanski ustanak u sred onoga što je Putin deset godina gradio kao priznanje statusa Rusije.

"Nesumnjivo je da je u Moskvi sve to izgledalo kao da Zapad pokušava da Ukrajinu izmesti iz ruske orbite. Tada je Putin počeo da se ponaša kao ruski car Nikolaj Prvi pre više od jednog veka. Ne opravdavam taktiku, samo je stavljam u kontekst", objasnio je Kisindžer.

Ako Zapad tretira Rusiju kao ozbiljnu veliku silu, dodao je, treba u ranoj fazi da utvrdi može li se ruska zabrinutost pomiriti sa potrebama Zapada.   Zapad bi trebalo, kako je predložio, da razmotri mogućnost postojanja demilitarizovane zone na području između Rusije i postojećih granica NATO.

"Zapad okleva da preduzme mere za ekonomski oporavak Grčke i sigurno neće preuzeti Ukrajinu kao unilateralan projekat. Tako da bi nešto što bi najmanje moglo da se uradi bilo ispitivanje saradnje Rusije i SAD u vojno neutralnoj Ukrajini", kaže Kisindžer.

On ističe da podržava nezavisnost Ukrajine u postojećim granicama.

"Za to sam se zalagao od samog početka postsovjetskog perioda. Kada čitamo da se muslimanske jedinice bore u ime Ukrajine, smisao proporcije je izgubljen.  Slamanje Rusije je postalo cilj, a dugoročni cilj bi trebalo da bude njena integracija", zaključio je Kisindžer.

(Tanjug)