Obeleženo 12 godina od ubistva srpske dece u Goraždevcu

Parastos u crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu Ivanu Jovoviću (19) i Panteliji Dakiću (12), koji su ubijeni kada su nepoznate osobe iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala na Bistrici, služio je episkop raško-prizrenski Teodosije.

Pomenu su prisustvovali predstavnici Kancelarije za KiM i predstavnici Srba u kosovskim institucijama koji su zajedno sa rodbinom i prijateljima stradalih obišli grobove ubijenih dečaka i spomenik žrtvama stradalim u NATO bombardovanju.

Zamenik direktora Kancelarije za KiM Željko Jović izjavio je da je za svakog normalnog čoveka svaki zločin veliko zlo, ali da kada se desi zločin usmeren prema onima koji su tek zakoračili u život, onda je to nemerljivo i najveće zlo.

"Ono što još vise boli je što mi svake godine i odavde i sa svakog mesta sa stotine drugih mesta širom KiM ponavljamo istu priču - tražimo da se pronađu i kazne i počinioci i njihovi nalogodavci", rekao je Jović.

Ja danas hoću da ponovim, da je pre 12 godina kada je ovaj zločin učinjen krivica bila na onima koji su pucali i na zločincima koji su celu akciju osmislili i naredili, rekao je on.

"Danas posle 12 godina krivica je na onima koji ne rade ništa ili rade sve da se ti počinioci ne pronađu i ne kazne. Imaćemo strpljenja i istrajećemo da pričamo narednih godina, nećemo zaboraviti i insistiraćemo da pravda dođe po svoje", naglasio je Jović.

Pomenu je prisustvovao i zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović koji je istakao da se zločin u Goraždevcu neće zaboravirti i da će ponavljati dokle god postoji i jedan Srbin u Prištini i  jedna funkcija na kojoj su Srbi da ovo nije rešeno, da je ovo zločin koji nije kažnjen.

"Oni koji žele da grade sa nama normalnu budućnost koji žele da sa nama sarađuju moraju da reše ovaj zločin kao što tražimo da se reši bilo koji zločin, to je ono što možemo da uradimo i što ćemo raditi", rekao je Stojanović.

Moramo učiniti život boljim, život se poslednjih godina i u ovom mestu i mnogim mestima u kojima Srbi žive nije promenio na bolje, ljudi nam odlaze, mnogi prodaju svoju imovinu, ukazao je Stojanović.

On je podsetio na poziv vladike raškoprizrenskog Teodosija da Srbi ne treba da prodaju svoja imanja obećavši da će se potruditi da život građana učine boljim i u tom svetlu pomenuvši Zajednicu srpskih opština koja treba da bude formirana.

Uroš Staletović ispred kosovskog Ministarstva za zajednice i povratak podsetio je da ubistvo dece iz Goraždevca i posle više od jedne decenije nije rasvetljeno, što je ocenio tužnim I poražavajućim.

"Ovo je još jedan od niza slučajeva gde počinioci nisu pronađeni. Ubistvo Pantelije i Ivana koji su tek trebali da grade svoju budućnost i ranjavanjeje još četvoro mladih je strašan  zločin i pitanje ko je i zašto ubio nedužnu decu ne sme da čeka odgovor", rekao je Staletović.

Ubice dečaka, i pored nagrade od milion evra i obećanja predstavnika UNMIK-a da će, kako su rekli, prevrnuti svaki kamen da ih nađu, nisu poznate, a za zločin nad nedužnom decom ni posle 12 godina niko nije odgovarao.

Tužilac Kancelarije specijalnog tužilastva Kosova zatvorio je 2010. ovaj slučaj jer, kako je tada saopšteno iz Euleksa, istraga policije nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogućih osumnjičenih, ali će ga ponovo otvoriti ukoliko se pojave nove informacije.

Pre 12 godina dok su se kupali u reci Bistrici ranjeni su Bogdan Bukumirić koji je tada imao 14 godina, Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i tada 20-godišnji Đorde Ugrenović.

UNMIK je posle napada saopštio da je nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz "kalašnjikova" na pedesetak dece i mladih Srba iz Goraždevca.

Kosovska policija je u istrazi saslušala 75 svedoka, a pretresla je i 100 kuća, bez konkretnih rezultata.

Ubistvo dece osudili su domaći i međunarodni zvaničnici, a zbog ovog tragičnog dogadaja održana je i sednica Saveta bezbednosti UN.

Ubistvo na Bistrici smatra se jednim od četiri najveća zločina nad Srbima od 1999. i dolaska međunarodne misije na Kosovu.

Vinovnici su ostali van domašaja pravde kao i u slučaju ubistva žetelaca u Starom Grackom, ubistva porodice Stolić u Obiliću i ubistva putnika autobusa "Niš-ekspresa" kod Podujeva.

U Goraždevcu danas živi manje od 1.000 Srba u potpunom albanskom okruženju.

Porodice Dakić i Jovović 12 godina čekaju pravdu

Roditelji ubijene srpske dece iz Goraždevca razočarani su činjenicom da ni posle 12 godina nema pravde za zločin koji je počinjen na reci Bistrici.

Milisav Dakić, otac stradalog Pantelije podsetio je da je njegov sin kada je ubijen imao samo 13 godina, a da je 12 godina prošlo i da ubice ostaju nekažnjene, dok roditelji Ivana Jovovića (19) nisu želeli da govore o nesreći koja ih je zadesila gubitkom sina. 

“Panto je imao 13 godina, a evo 12 godina ne mogu da se pronađu ne samo Pantov i Ivanov ubica, ni ubice oko 1400 Srba posle sukoba na Kosovu. To neko radi namerno, da li svesno ili ne, ne znam ali to je stvar za koju smo znali da će se desiti”, rekao je Dakić novinarima.

On je istakao da je cela Metohija bila upoznata sa nesrećom i da je bilo i onih koji su se radovali toj nesreći kada su deca ubijena na Bistrici.

Nije ovo običan zločin, ja razumem da može neko nekog da ubije, da  kidnapuje, ali da pucaš u 100 gole dece, sa 78 metaka u dva rafala i jednom pojedinačno, to je zločin nad zločinima, smatra otac ubijenog Panta Dakića.

Opisujući zločin koji se dogodio pre 12 godina Dakić je rekao da su deca bežeći od hitaca i pucnjave ''ostavljala kožu i meso na bodljikavoj žici''.

“Pucalo se na dete koje je imalo godinu dana, pa to je van svake pameti. Ovde nema demokratije ovde neće nikada da bude i nikada je nije bilo. Ovo nije prvi slučaj da mi ubijaju nekog iz  porodice. Ubiljali su mi 1939 i 1941 i koliko treba da dam žrtava da se počinioci pronađu,” upitao je on.

Dvanaest godina od ubistva dvoje i ranjavanja četvoro srpske dece u Goraždevcu kod Peći, na Kosovu i Metohiji, navršilo se danas, a za taj zločin još niko nije odgovarao.

Pre 12 godina dok su se kupali u reci Bistrici ranjeni su Bogdan Bukumirić koji je tada imao 14 godina, Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i tada dvadesetogodišnji Đorde Ugrenović.

Mirjana Srbljak majka Dragane koja je bila povređena u napadu pre 12 godina na Bistrici kaže da je njena ćerka napustila Goraždevac, jer nije imala posao iako su mnogi obećavali da će joj zaposliti ćerku.

“Deca nam svakog dana idu, ovde žive samo deca političara i uživaju svaka moguća prava sva druga deca, samo oni znaju kako žive. Ja sam svoju teško odškolovala i mnogo mi je teško što su otišli, a teško je i drugima”, rekla je ona.

Srbljak je prisećajući se dana kada je pre 12 godina njena ćerka povređena istakla da je osećaj zastrašujući.

“Kakav je osećaj to samo mi znamo. Danas ne znam ni da govorim, sve mi zuji to u glavi, ti tenkovi, pucnjava, vriska, kuknjava, lelek i stvarno bi mnogo imala da kažem, ali ne mogu od senke i Pantove mame. Stid me da kažem šta bi sve mogla da kažem, kako je tek njima,” rekla je Srbljak.

Neki od povređenih nisu bili danas u Goraždevcu, oni koji su bili nisu želeli da javno govore o nesreći koja se dogodila pre 12 godina kada su u letnjem danu izgubili dva druga koja su sa njima bili na reci Bistrici gde su se kupali.

Danas Srbi iz Gorazdevca izegavaju Bistricu, idu na bazen koji je izgrađen u ovom selu jer su tu, kako kažu, nešto bezbedniji.

(Tanjug)