Čarapara kreće u četiri smene i traži radnike
Rusko-italijanska kompanija „Real Knitting“ u Gajdobri, inače najveći proizvođač ženskih čarapa u regionu, povećava svoje kapacitete, ali s novim pogonom u Čelarevu. U Gajdobri godišnje
oko 500 radnika proizvede oko 70 miliona pari ženskih čarapa po italijanskoj tehnologiji, a gotovo kompletna proizvodnja izvozi se u Rusiju. Pogon u Čelarevu treba da počne da radi najkasnije za dva meseca, a za rad u četiri smene biće potrebno 25 radnika.
Predstavnici kompanije kažu da je do sada u proizvodnoj hali u Čelarevu dopremljeno i postavljeno 110 mašina za proizvodnju ženskih čarapa, a da bi konačno tamo trebalo da ih bude 250. Predviđeno je da taj pogon radi u četiri smene, a poslodavci ističu da za radno mesto može konkurisati svako ko želi da radi, a to znači da se ne traže određeni profili radnika. S obzirom na to da je taj pogon adaptiran i opremljen u jednoj od proizvodnih hala nekada čuvenog Tekstilnog kombinata „Dunav“ u Čelarevu, investitori kažu da posla još ima, ali da su izuzetno zadovoljni saradnjom s mesnom zajednicom Čelarevo, koja je halu kupila uz pomoć bačkopalanačke opštine i kompanije „Karlsberg“, koja više od decenije posluje u tom mestu i proizvodi pivo.
– Ideja da MZ kupi hale javila se oktobra prošle godine kada smo saznali da se one prodaju jer je firma koja je radila u njima otišla u stečaj – kaže poslanik u Skupštini AP Vojvodine dr Goran Latković, inače iz Čelareva. – Znali smo da kupovinom hala rešavamo problem nezaposlenosti brže i jeftinije nego da smo čekali završetak industrijske zone. Samo za opremanje zone, na primer, struja, gas, put, nephodno je izdvojiti oko 70 miliona dinara, a ona bi opet bila samo „zelena površina“ bez objekata, a eventualni investitor bi morao da otkupi zemljište i sagradi hale. Ovako smo za kratko vreme otkupili hale, našli zakupca i na taj način zaposlićemo ljude iz Čelareva.
Kombinat „Dunav“, koji više ne postoji, u najboljim danima zapošljavao je oko 1.500 radnika, bio vodeći u bivšoj velikoj Jugoslaviji u proizvodnji materijala za tepiharsku industriju, ali je proizvodio i ambalažu i veziva za poljoprivredu. Meštani se sa setom sećaju nekadažnje „užarije“ jer je to ime fabrika dobila zbog proizvodnje užadi, i ističu da je ta fabrika mnoge othranila, iškolovala i zaradila penziju, doprinela da to mesto svojevremeno bude proglašeno za komunalno najuređenije u Vojvodini. U nakaradnoj privatizaciji fabrika je propala, a ljudi ostali bez posla. Pre nego što je pomogla MZ u Čelarevu da kupi proizvodnu halu nekadašnjeg „Dunava“, bačkopalanačka lokalna samouprava je za više od 50 miliona dinara kupila kompletnu fabriku „Merkur“ u Bačkoj Palanci. Reč je o nekada čuvenoj fabrici koja je diktirala modu od kože i skaja u proizvodnji ženskih i muških tašni, nesesera, kofera, kaiša, novčanika i druge galanterije. Nekada je u njoj radilo više od 1.000 radnika, a posle kupovine od lokalne samouprave, čekao se dogovor s nemačkim „Stratikom“, svetski poznatim proizvođačem kofera... inače decenijskim partnerom „Merkura“ u vremenu kada je ta palanačka firma dobro radila. Spominjalo se da će nemačka kompanija zaposliti oko 500 majstora, svi su obradovali, onda se stalo, pa se čulo da su Nemci počeli nekakvu proizvodnju u BiH mada, navodno, priča s „Merkurom“ još nije gotova.
M. Sudžum
U „Merkuru” pogrebna oprema?
Pominjalo se da je „Stratik“ zainteresovan za trećinu proizvodnog prostora, odnosno upravne zgrade „Merkura“ (više od 7.000 kvadratnih metara je ukupno). Sada smo, doduše nezvanično, od nadležnih čuli da je za drugi deo fabrike koja je prazna zainteresovan jedan italijanski proizvođač pogrebne opreme, odnosno luksuznih mrtvačkih sanduka, koji bi se izvozili u Italiju, a navodno bi zaposlio oko 50 radnika.